Titan za dirigentskim pultom

Termonuklearni dirigent! – tako govore o Juriju Temirkanovu. 10. decembra čuveni ruski maestro je napunio 75 godina. Jubileju je posvećen 14. Međunarodni festival Trg umetnosti koji će u Peterburgu okupiti poznate ruske i strane izvođače.

Glavna muzička figura na Trgu umetnosti je naravno sam Jurij Temirkanov, koji je smislio ovaj festival 2000. godine. a njegov osnovni akter je orkestar Peterburške filhamonije. Tačno pre četvrt veka maestro Termikanov je stao na čelo ovog najstarijeg u Rusiji simfonijskog kolektiva. Ali nije odmah postao svoj za poklonike orkestra koji su asocirali sa njim lik legendarnog dirigenta Jevgenija Mravinskog. Ni malo nije ličio na Mravinskog sa njegovim suzdržanim manirima peterburškog aristokrate taj temperamentni Kabardinac Temirkanov, seća se muzički kritičar Leonid Gakelj.

- To je umetnik! To je vrlo otvoren čovek, neverovatnog temperamanta, koji svu svoju energiju usmerava na orkestar, razume se, i na salu takođe! Što Juriju Temirkanovu služi na čast, to je što je sačuvao duh orkestra.

Sada ovaj kolektiv odavno nazivaju orkestrom Temirkanova. Između ostalog rukopis maestra je proučilo dosta kolektiva u raznim zemljama: on je bio glavni dirigent Kraljevskog filharmonijskog orkestra u Londonu i Baltimorskog simfonijskog u SAD, sada e nalazi na čelu operskog pozorišta u italijanskoj Parmi. Temirkanov ostaje jedan od najstraženijih dirigenata Rusije koga sa zadovoljstvom pozivaju najbolji orkestri Berlina, Beča, Njujorka, Amsterdama. Stabilno nosi prećutnu titulu „ruskog Tiskaninija“: izuzetno majstorstvo, ekspresija, sposobnost da se hipnotički deluje na orkestar i na publiku – evo šta spaja ruskog muzičara sa velikim italijanskim dirigentom Arturom Toskaninijem. Kao i Toskaninija, i Temrikanova je nemoguće naterati da svira to što mu se ne dopada. Maestro kaže:

- Ako ne volim delo, ne sviram ga. Moraš te večeri da voliš najviše na svetu ono čime diriguješ. Ako toga nema, publika odmah primeti da otaljavaš. Publika se ne može prevariti.

Na festivalu Trgu umetnosti maestro namerava da izvodi svog omiljenog Čajkovskog. Sa omiljenim delima će izaći na scenu Petrebušrke filharmonije i gosti slavljenika, među kojima je naravno i kolega Valerij Gergijev. Za Gerbijeva Termikanov je muzički „kum“. Deset godina mladi Gergijev je bio asistent Temirkanova u Marijinskom teatru i naučio je od njega mnogo, između ostalog da bude zahtevan prema sebi. Začuđujuće, ali u zenitu slave Temirkanov priznaje:

- Čitav život sumnjam da li radim dobro ili loše, da li mogu da uradim... Ja sam najnesigurniji čovek, verovatno od svih umetnika koje poznajem. Što sam stariji, to sam manje zadovoljan time kako radim svoj posao. Ne šalim se!

Ali i kritičari ne preteruju kada oduševljeno pišu: Sada mnogi ne koriste dirigentsku palicu, ali niko ne koristi svoje ruke tako očaravajuće, skoro baletski kao što to radi Temrikanov.

Olga Bugrova,