Konfesionalni rat kao rezultat politike SAD u Iraku

Ekperti su ozbiljno zabrinuti zbog narastanja napetosti u bliskoističnom regionu. Mogućnost da započne veliki rat bliska je kao nikad zbog uspeha islamista, pod čijim pritiskom postsadamovski Irak se raspada kao kula od karata.

Teroristi grupacije Islamska država Iraka i Levanta (IDIL) približavaju se prestonici zemlje. Prema mišljenju vojske, njihov konačni cilj je Bagdad, odakle se hitno evakuišu stranci. A iz regiona koje su već zahvatili islamisti, beži lokalno stanovništvo. Situacija u Iraku naglo je zaoštena početkom prošle nedelje, pošto su sunitski teroristi IDIL i njima lojalne lokalne radikalne formacije započele ofanzivu na gradove na severu Iraka, potpuno zauzevši provinciju Najnava i njen administrativni centar Mosul. Predaji pozicija doprinosilo je potpuno nedelovanje bezbednosnih struktura i armije, koji su napustili grad, predavši skladišta sa oružjem i stanovnike na milost i nemilost radikalima.

Razvijajući svoju ofanzivu, teroristi su se približili Kirkuku. Ipak u stvar se umešala kurska milicija ”pšemerga” i uspela da zaustavi islamiste. Faktički, Kurdi su se ispostavili jedinom realnom snagom u Iraku koja je u stanju da se suprotstavi ozbiljnoj opasnosti. Ali na njih Bagdad ne treba ozbiljno da računa, ističe predsednik Akademije za geopolitičke probleme Konstantin Sivkov:

- Kurdi žele da formiraju svoju državu. Zato koriste priliku. Pored toga, takav scenario je povoljan SAD koje u suštini stoje iza leđa Erbilja. Jer, otcepivši se od Iraka, Kurdi će pokušati da odvoje niz teritorija od Turske, Irana i Sirije, što će dovesti do slabljenja svih ovih zemalja.

Uporedo sa tim, niko ne može da ostane po strani, ukazuje predsednik Iračkog centra za razvoj medija Adnan as-Saradž:

- Stav Kurda izaziva čuđenje. On ne odgovara principima jedinstva Iraka, ni iračkog ustava. Naivno bi bilo smatrati da će se IDIL zaustaviti na zauzetim teritorijama. Ekstremisti iz ove grupacije u doglednoj budućnosti mogu da se naciljaju, između ostalog, i na Kurdistan. Nećemo zaboraviti da su teroristi rasturali kartu sa označenim granicama države koju žele da formiraju. I Kurdistan, pored Jordana i Palestine, uključen je u nju.

Za sada, uzimajući u obzir kurdsku neutralnost, ne čini se mogućim zaustaviti grupaciju Islamska država Iraka i Levanta bez uključivanja spoljnih snaga. I takve snage, po svemu sudeći, jesu Iran i SAD. Elitne jedinice Korpusta straži islamske revolucije i američke bespilotne letelice u stanju su da prelome tok rata u korist iračke vlade. Ali tako se može računati samo na taktičku pobedu. 2003. godine vojni upad SAD u Iraku uprkos međunarodnim pravinim normama pokrenuo je proces raspada ove države, koji više ne može da se zaustavi. Deceniju kasnije zemlja se raspada na tri dela — kurski, šitski i sunitski. Ali prava nevolja je u tome što međukonfesionalni rat može da se proširi na čitav region, izjavio je za Glas Rusije vojni ekspert, bivši predsednik Saveta veterana Turske Koraj Đurbjuz:

- U regionu već odavno punom parom teče sunitsko-šitska konfrontacija. Još 2006. godine između aktualnog premijera Iraka, šita Nurija al-Malikija i bivšeg potpredsednika Tarija Al-Hašimija, koji je predstavljao interese sunita, pojavilisu se ozbiljni problemi. I već tada između iračkih sunita i šita izbijali su krvavi sukobi. Danas se ovi događaji nastavljaju. Islamska država Iraka i Levanta vrši masakr šitskog stanovništva. Indirektno u to je umešana i Turska. IDIL se nije pojavila ni od kuda i iznenada i nije dostigla takvu moć zahvaljujući samo sopstvenim snagama. Po meni, IDIL je jedan od instrumenata realizacije projekta Velikog Bliskog Istoka, koji postepeno realizuju SAD u regionu.

Ono što se danas dešava u Iraku pokazuje da se demokratija ne može izvesti posredstvom rata. To je bezuslovna greška SAD, koju je vrlo teško ispraviti, ako ne i nemoguće.

Sergej Duz,