Конфесионални рат као резултат политике САД у Ираку

Екперти су озбиљно забринути због нарастања напетости у блискоистичном региону. Могућност да започне велики рат блиска је као никад због успеха исламиста, под чијим притиском постсадамовски Ирак се распада као кула од карата.

Терористи групације Исламска држава Ирака и Леванта (ИДИЛ) приближавају се престоници земље. Према мишљењу војске, њихов коначни циљ је Багдад, одакле се хитно евакуишу странци. А из региона које су већ захватили исламисти, бежи локално становништво. Ситуација у Ираку нагло је заоштена почетком прошле недеље, пошто су сунитски терористи ИДИЛ и њима лојалне локалне радикалне формације започеле офанзиву на градове на северу Ирака, потпуно заузевши провинцију Најнава и њен административни центар Мосул. Предаји позиција доприносило је потпуно неделовање безбедносних структура и армије, који су напустили град, предавши складишта са оружјем и становнике на милост и немилост радикалима.

Развијајући своју офанзиву, терористи су се приближили Киркуку. Ипак у ствар се умешала курска милиција ”пшемерга” и успела да заустави исламисте. Фактички, Курди су се испоставили једином реалном снагом у Ираку која је у стању да се супротстави озбиљној опасности. Али на њих Багдад не треба озбиљно да рачуна, истиче председник Академије за геополитичке проблеме Константин Сивков:

- Курди желе да формирају своју државу. Зато користе прилику. Поред тога, такав сценарио је повољан САД које у суштини стоје иза леђа Ербиља. Јер, отцепивши се од Ирака, Курди ће покушати да одвоје низ територија од Турске, Ирана и Сирије, што ће довести до слабљења свих ових земаља.

Упоредо са тим, нико не може да остане по страни, указује председник Ирачког центра за развој медија Аднан ас-Сараџ:

- Став Курда изазива чуђење. Он не одговара принципима јединства Ирака, ни ирачког устава. Наивно би било сматрати да ће се ИДИЛ зауставити на заузетим територијама. Екстремисти из ове групације у догледној будућности могу да се нациљају, између осталог, и на Курдистан. Нећемо заборавити да су терористи растурали карту са означеним границама државе коју желе да формирају. И Курдистан, поред Јордана и Палестине, укључен је у њу.

За сада, узимајући у обзир курдску неутралност, не чини се могућим зауставити групацију Исламска држава Ирака и Леванта без укључивања спољних снага. И такве снаге, по свему судећи, јесу Иран и САД. Елитне јединице Корпуста стражи исламске револуције и америчке беспилотне летелице у стању су да преломе ток рата у корист ирачке владе. Али тако се може рачунати само на тактичку победу. 2003. године војни упад САД у Ираку упркос међународним правиним нормама покренуо је процес распада ове државе, који више не може да се заустави. Деценију касније земља се распада на три дела — курски, шитски и сунитски. Али права невоља је у томе што међуконфесионални рат може да се прошири на читав регион, изјавио је за Глас Русије војни експерт, бивши председник Савета ветерана Турске Корај Ђурбјуз:

- У региону већ одавно пуном паром тече сунитско-шитска конфронтација. Још 2006. године између актуалног премијера Ирака, шита Нурија ал-Маликија и бившег потпредседника Тарија Ал-Хашимија, који је представљао интересе сунита, појавилису се озбиљни проблеми. И већ тада између ирачких сунита и шита избијали су крвави сукоби. Данас се ови догађаји настављају. Исламска држава Ирака и Леванта врши масакр шитског становништва. Индиректно у то је умешана и Турска. ИДИЛ се није појавила ни од куда и изненада и није достигла такву моћ захваљујући само сопственим снагама. По мени, ИДИЛ је један од инструмената реализације пројекта Великог Блиског Истока, који постепено реализују САД у региону.

Оно што се данас дешава у Ираку показује да се демократија не може извести посредством рата. То је безусловна грешка САД, коју је врло тешко исправити, ако не и немогуће.

Сергеј Дуз,