Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 14.01.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 14.01. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 14.01.



Basurin: Ukrajinska vojska granatirala Donbas  - Vlasti Donjecke Narodne Republike saopštili su da se situacija na liniji razgraničenja Donbasa znatno pogoršala budući da su ukrajinske snage juče 39 puta narušili primirje.

Ministarstvo odbrane Donjecke Narodne Republike kaže da su ukrajinske snage granatirale selo Široka Balka, nedaleko od Gorlovke, sela Žabičevo i Spartak, kao i donjecki aerodrom.



Kako se navodi, u granatiranju su korišćene granate kalibra 82 i 120 milimetara, a pucano je i iz drugih oklopnih vozila.

Prema rečima zamenika komandanta vojnog štaba samoproglašene Donjecke Narodne Republike Eduarda Basurina, ukrajinska vojska je pucala iz tampon zone, a prema informacijama obaveštajnih službi primećeno je povećano prisustvo vojne tehnike i pešadije duž linije razgraničenja.

On je dodao da su u blizini mesta Zajcevo, Avdejevka, Dzeržinsk i Nelepovka primećene haubice kalibra 122 milimetara, ali i povećano prisustvo oklopnih vozila i pešadije.

„Nadamo se da će misija OEBS–a adekvatno reagovati“, rekao je Basurin.

OEBS: Hitan prekid vatre u Donbasu počev od danas  - Specijalni predstavnik OEBS-a u kontakt grupi za Ukrajinu Martin Sajdik rekao je da ta organizacija računa na hitan i potpun prekid vatre u Donbasu.

„Uoči praznika ovde u Minsku smo se dogovorili o potpunom poštovanju primirja u Istočnoj Ukrajini i ja sam veoma ogorčen što se moje praznične želje nisu ispunile. Prinuđen sam da podržim predlog koji je danas dao gospodin Grizlov o novom pokušaju potpunog prekida vatre u Istočnoj Ukrajini“, rekao je Sajdik.

On je dodao da će rezultati poštovanja primirja biti analizirani nakon sedam dana, na sledećem zasedanju kontakt grupe.



Ukrajina podržava inicijativu predstavnika Rusije u kontakt grupi za rešavanje ukrajinske krize Borisa Grizlova o hitnom prekidu vatre u zoni sukoba u Donbasu, saopštila je Darja Olifer, portparolka predstavnika Kijeva u minskim pregovorima.

U sredu je u Minsku održano prvo ovogodišnje zasedanje kontakt grupe o rešavanju situacije u Donbasu. Na zasedanju je prvi put učestvovao ovlašćeni predstavnik Rusije na pregovorima Boris Grizlov, koji je za tu funkciju imenovan u decembru prošle godine.



Oliferova je rekla da ukrajinska strana konstatuje da primirje koje je trebalo da važi u Donbasu tokom praznovanja Božića i Nove godine nije ostvareno.

„Ukrajina insistira: bez prekida vatre nemoguće je uklanjanje mina, kao i normalno rešavanje političkih, humanitarnih i ekonomskih pitanja. Upravo zbog toga Ukrajina podržava novu inicijativu predstavnika Rusije Borisa Grizlova o objavljivanju primirja, koje treba da počne pod hitno“, napisala je Oliferova na svojoj fejsbuk stranici.



Predstavnica ukrajinskih vlasti u humanitarnoj podgrupi na pregovorima u Minsku Irina Geraščenko izjavila je da Kijev računa da će razmena zarobljenika, o kojoj su u sredu pregovarači postigli dogovor, biti obavljena tokom narednih nekoliko dana. 

Dogovoreno je da razmena obuhvati više od 50 ljudi, a trebalo bi da bude obavljena do 20. januara, kada je planiran novi sastanak pregovarača u Minsku.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 14.01.



Francuski političar: Stanovnici Donbasa nisu teroristi - Ukrajinska armija je uništavala „strateške objekte“ poput groblja. Narod preživljava samo zahvaljujući ruskim humanitarnim konvojima i traži od Kijeva da ih ostavi na miru.

U utorak u Donbas su stigla dvojica Francuza — političar, lider pokreta „Moja zemlja Francuska“ Žak Klosterman i Žoze-Žan Buske, pravnik zadužen za ljudska prava. Oni sprovode monitoring situacije, između ostalog, štete koju je ukrajinska armija nanela infrastrukturi ove regije.

Klosterman za Sputnjik kaže da je za njega bilo važno da dođe u Donbas jer se u njegovoj zemlji ova tema više ne pominje.

„Zaprepašćeni smo razmerama razaranja i ne samo strateških objekata poput mostova i puteva, nego i javnih ustanova. Čak i zgrade koje nemaju nikakav strateški značaj — manastiri, crkve, groblja, kuće — uništeni su na okrutan način, i to izaziva pravi šok.

Jedan od stambenih objekata je bio granatiran 42 puta“, kaže Klosterman.

Komentarišući raspoloženje meštana, Klosterman kaže da oni uglavnom insistiraju na tome da ih ukrajinska vlada „ostavi na miru“.

„Živeli smo dobro, želimo i dalje da govorimo ruski, zato što sebe smatramo Rusima“, prenosi Francuz poruke stanovnika Donbasa.

Prema rečima francuskog političara, hici se čuju uglavnom tokom noći, ali misija OEBS-a nadgleda situaciju samo tokom dana, zato nema ko da zabeleži noćna kršenja primirja.

Lokalni stanovnici kažu da se dešava da ukrajinski vojnici tenkovima uđu u grad i počnu da pucaju na sve živo. Pritom, vojnici su često pijani.

„Imamo utisak da situacija sa ukrajinskom armijom ponekad izmiče kontroli“, nastavlja Klosterman.

Francuski političar smatra da Donbas poštuje mirovni sporazum iz Minska.  Klosterman želi da ekipe francuskih medija dođu na Donbas i da se uvere kakva je zapravo situacija.

„Porodice sa decom žive u podrumima. Videli smo cele gradove koji nemaju grejanje. Ljudi žive u veoma teškim uslovima i kažu da su još živi samo zahvaljujući humanitarnoj pomoći koju Donbasu šalje Rusija“, poručuje on.

„Zaista ne razumem kada francuske javne ličnosti poput Bernara Anrija Levija stoje na Majdanu pored pripadnika nacističkog dobrovoljačkog puka ’Azov‘, a da pritom ne dolaze da vide kakvo je stanje u Donbasu. Uzgred, vojnici koje sam sreo u Donbasu nisu nikakvi teroristi ili militanti. Oni se bore za svoje ideje i otadžbinu“, zaključuje Klosterman.

Zaharova: Kijev da kazni odgovorne za „pogubljenje“ pilota - Moskva je pozvala ukrajinske vlasti da kazne odgovorne za imitaciju pogubljenja ruskog pilota u noćnom klubu u Kijevu, izjavila je Zaharova.

„To je dokaz da je u Ukrajini sve prisutnija veoma agresivna rusofobija koja poprima bogohulnu i neljudsku formu, a u određenoj meri prerasta i u propagandu terorizma“, rekla je ona.

Zaharova je pozvala Kijev da preduzme sve mere kako se slični incidenti ne bi ponovili u budućnosti.

Moguće formiranje međunarodnog tribunala zbog pada MH17 - Kako bi se ustanovili krivci za pad malezijskog aviona „boing 777“ u Ukrajini, moguće je formiranje međunarodnog tribunala, izjavio je šef holandske diplomatije Bert Kunders.

„Tužilaštvo sprovodi istragu veoma aktivno i shodno tome će u narednih nekoliko meseci odlučivati kakav mehanizam će upotrebiti kako bi odgovorne privelo pravdi“, rekao je on.

On je dodao da će odluka zavisiti od rezultata istrage, kao i da će bilo koje rešenje biti doneto isključivo u saradnji sa kolegama.

Savet za bezbednost Holandije podneo je sredinom oktobra izveštaj o uzrocima pada malezijskog „boinga“ na istoku Ukrajine, u kojem se navodi da je avion oboren raketom iz serije 9M38 kompleksa „buk“, lansiranom sa teritorije istočne Ukrajine.

„Rosavijacija“: Nedoslednosti u holandskom izveštaju o padu MH17 - Ruska agencija za vazdušni saobraćaj „Rosavijacija“ iznela je još šest činjenica koje govore o nepotpunosti izveštaja holandskih stručnjaka o tome da je malezijski „boing 777“ nad Ukrajinom oboren raketom 9N314M sistema „buk“.

O tome je zamenik direktora „Rosavijacije“ Oleg Storčevoj u pismu obavestio holandsku komisiju.

„Najnovija činjenica je da fragmenti rakete 9N314M ne odgovaraju rupama na trupu aviona koje su se stvorile nakon njene eksplozije“, navodi se u pismu.

Pored toga, spoljašnji izgled delova rakete nađene na mestu pada aviona, ne odgovara izgledu bojeve glave rakete serije 9M38. 

Istovremeno, u izveštaju holandske komisije zabeležena je i nedoslednost u algoritmima rada daljinskog okidača rakete iz serije 9M38 sistema „buk“, kao i pozicija rakete prilikom obaranja aviona.

Kao poslednju činjenicu „Rosavijacija“ navodi nelogičnost holandske komisije o zoni lansiranja rakete budući da navedena trajektorija ne odgovara karakteristikama i principima rada 9M38.

Putin i Obama o Ukrajini - Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Barak Obama, zaključili su u telefonskom razgovoru da su predstojeći kontakti predstavnika dveju zemalja u vezi s Ukrajinom veoma važni, saopštila je pres-služba Kremlja. Putin je u razgovoru s Obamom naglasio da je neophodno da Kijev poštuje obaveze predviđene sporazumom iz Minska, uključujući dijalog s Donbasom.

„Vladimir Putin je naglasio, pre svega, neophodnost da se Kijev potpuno i strogo pridržava obaveza iz Minskog sporazuma, uključujući deo o uspostavljanju direktnog dijaloga s Donbasom, usaglašavanju promena u ustavu, sprovođenju lokalnih izbora, stupanju na snagu zakona o posebnom statusu i amnestiji“, navedeno je u saopštenju.

Ukrajina širi spisak zabranjenih proizvoda iz Rusije - Premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk poručio je da se proširi spisak ruskih proizvoda koje bi pale pod embargo, koji je Ukrajina uvela prema Rusiji.

„Poručio sam Ministarstvu ekonomije Ukrajine da proširi spisak proizvoda prema kojima bi se sprovodile kontramere o zaštiti ukrajinskog tržišta od ekonomske agresije Rusije“, rekao je Jacenjuk.

Vlada Ukrajine je od 10. januara uvela embargo na niz proizvoda iz Rusije, koji će važiti do 5. avgusta ili dok Rusija ne ukine embargo na ukrajinsku robu.

Rusija je radi zaštite svog tržišta od 1. januara obustavila dejstvo sporazuma u okviru Zajednice nezavisnih država o zoni slobodne trgovine s Ukrajinom, a uvedene su i carinske akcize i embargo na proizvode iz te zemlje.

Porošenko, Merkelova i Oland o izborima u Donbasu - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko razgovarao je telefonom s liderima Francuske i Nemačke, Fransoa Olandom i Angelom Merkel, o koracima neophodnim za ispunjavanje odredbi Minskog sporazuma, a pre svega o izborima u samoproglašenim narodnim republikama Donjecka i Luganska, saopštila je pres-služba ukrajinskog predsednika.

Troje lidera se dogovorilo da nastave kontakte sledeće sedmice.

„Sagovornici su razgovarali o daljim koracima za ispunjavanje odredbi Minskog sporazuma, pre svega o usaglašavanju načina sprovođenja lokalnih izbora u pojedinim rejonima Donjecke i Luganske oblasti u skladu s ukrajinskim zakonodavstvom i pripremom za obnavljanje pune kontrole Ukrajine nad granicama“, piše u saopštenju. 

Porošenko je rekao da je važno da se koraci koji su predviđeni Minskim sporazumom vežu za konkretne datume u 2016. godini.

Ukrajinski predsednik je takođe izjavio da je nedopustivo narušavanje prekida vatre i onemogućavanje pristupa posmatračima OEBS-a objektima u Donbasu.

Ukrajina spremna za pregovore sa Rusijom zbog duga - Kijev je spreman da započne pregovore sa Rusijom o restrukturiranju duga u iznosu od tri milijarde dolara, saopštilo je Ministarstvo finansija Ukrajine.

Saopštenje ukrajinskog Ministarstva usledilo je neposredno nakon izjave ruskog ministra finansija Antona Siluanova da će Rusija do kraja januara predati tužbu protiv Ukrajine zbog duga.

„Ministarstvo finansija Ukrajine potvrđuje spremnost da započne pregovore oko restrukturiranja duga od tri milijarde dolara“, stoji u saopštenju.

Ruski predsednik Vladimir Putin je krajem prošle godine naložio Vladi Rusije da podnese tužbu protiv Ukrajine budući da Kijev nije uplatio sredstva do 21. decembra, kada je istekao rok za vraćanje duga.

Ukrajina je potom izjavila da je spremna za „pravni rat“ sa Rusijom kao i da je u tu svrhu obezbedila sredstva iz budžeta kako bi platila pravne savetnike.

Kijev je dug prema Rusiji smatrao komercijalnim, iako je Međunarodni monetarni fond je potvrdio da je dug Ukrajine Rusiji suveren, što znači da, prema pravilima fonda, ne može biti restrukturiran po istim uslovima kao i dug privatnim kreditorima.

Rusiji preti produžetak sankcija u Parlamentarnoj skupštini SE - Delegaciji Rusije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope mogu biti produžene sankcije, a tu inicijativu podržavaju Švedska, Litvanija, Estonija, Poljska i Velika Britanija, saopštio je ruski list „Izvestija“ pozivajući se na izvore u sekretarijatu PASE.

Produžetak sankcija može biti izglasan tokom narednog zasedanja Skupštine, koje će se održati od 25. do 29. januara u Strazburu.

List navodi da će Rusija u tom slučaju prestati da uplaćuje članarinu Savetu Evrope, kao što je to ranije najavio šef ruske delegacije Sergej Nariškin.

„Ukoliko sankcije budu produžene mi nećemo platiti godišnju članarinu za 2016. godinu. Ako ništa – uštedećemo. Ne vidim smisao da finansiramo organizaciju u kojoj i ne učestvujemo“, rekao je zamenik predstavnika Rusije Vladimir Džabarov.

Prethodno je Nariškin rekao da Rusija ne gaji iluzije po tom pitanju iako smatra da je lišavanje punomoćja u toj instituciji neprihvatljivo.

Video vesti za 14.01.


Zaharčenko o poštivanju Minskog sporazuma


Kapetan Narodne vojske DNR Dejan Berić o pravoslavnoj Novoj godini

Vežba Narodne vojske DNR

MO DNR o situaciji na frontu

Kapetan Narodne vojske DNR Dejan Berić o situaciji na Kosovu


Pres konferencija francuske delegacije u Donjecku

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima