Украјина и Новорусија из минута у минут - 14.01.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 14.01. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


 

ВИДЕО ВЕСТИ

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 14.01.



Басурин: Украјинска војска гранатирала Донбас  - Власти Доњецке Народне Републике саопштили су да се ситуација на линији разграничења Донбаса знатно погоршала будући да су украјинске снаге јуче 39 пута нарушили примирје.

Министарство одбране Доњецке Народне Републике каже да су украјинске снаге гранатирале село Широка Балка, недалеко од Горловке, села Жабичево и Спартак, као и доњецки аеродром.



Како се наводи, у гранатирању су коришћене гранате калибра 82 и 120 милиметара, а пуцано је и из других оклопних возила.

Према речима заменика команданта војног штаба самопроглашене Доњецке Народне Републике Едуарда Басурина, украјинска војска је пуцала из тампон зоне, а према информацијама обавештајних служби примећено је повећано присуство војне технике и пешадије дуж линије разграничења.

Он је додао да су у близини места Зајцево, Авдејевка, Дзержинск и Нелеповка примећене хаубице калибра 122 милиметара, али и повећано присуство оклопних возила и пешадије.

„Надамо се да ће мисија ОЕБС–а адекватно реаговати“, рекао је Басурин.

ОЕБС: Хитан прекид ватре у Донбасу почев од данас  - Специјални представник ОЕБС-а у контакт групи за Украјину Мартин Сајдик рекао је да та организација рачуна на хитан и потпун прекид ватре у Донбасу.

„Уочи празника овде у Минску смо се договорили о потпуном поштовању примирја у Источној Украјини и ја сам веома огорчен што се моје празничне жеље нису испуниле. Принуђен сам да подржим предлог који је данас дао господин Гризлов о новом покушају потпуног прекида ватре у Источној Украјини“, рекао је Сајдик.

Он је додао да ће резултати поштовања примирја бити анализирани након седам дана, на следећем заседању контакт групе.



Украјина подржава иницијативу представника Русије у контакт групи за решавање украјинске кризе Бориса Гризлова о хитном прекиду ватре у зони сукоба у Донбасу, саопштила је Дарја Олифер, портпаролка представника Кијева у минским преговорима.

У среду је у Минску одржано прво овогодишње заседање контакт групе о решавању ситуације у Донбасу. На заседању је први пут учествовао овлашћени представник Русије на преговорима Борис Гризлов, који је за ту функцију именован у децембру прошле године.



Олиферова је рекла да украјинска страна констатује да примирје које је требало да важи у Донбасу током празновања Божића и Нове године није остварено.

„Украјина инсистира: без прекида ватре немогуће је уклањање мина, као и нормално решавање политичких, хуманитарних и економских питања. Управо због тога Украјина подржава нову иницијативу представника Русије Бориса Гризлова о објављивању примирја, које треба да почне под хитно“, написала је Олиферова на својој фејсбук страници.



Представница украјинских власти у хуманитарној подгрупи на преговорима у Минску Ирина Герашченко изјавила је да Кијев рачуна да ће размена заробљеника, о којој су у среду преговарачи постигли договор, бити обављена током наредних неколико дана. 

Договорено је да размена обухвати више од 50 људи, а требало би да буде обављена до 20. јануара, када је планиран нови састанак преговарача у Минску.

Преглед политичко-економских и других вести за 14.01.



Француски политичар: Становници Донбаса нису терористи - Украјинска армија је уништавала „стратешке објекте“ попут гробља. Народ преживљава само захваљујући руским хуманитарним конвојима и тражи од Кијева да их остави на миру.

У уторак у Донбас су стигла двојица Француза — политичар, лидер покрета „Моја земља Француска“ Жак Клостерман и Жозе-Жан Буске, правник задужен за људска права. Они спроводе мониторинг ситуације, између осталог, штете коју је украјинска армија нанела инфраструктури ове регије.

Клостерман за Спутњик каже да је за њега било важно да дође у Донбас јер се у његовој земљи ова тема више не помиње.

„Запрепашћени смо размерама разарања и не само стратешких објеката попут мостова и путева, него и јавних установа. Чак и зграде које немају никакав стратешки значај — манастири, цркве, гробља, куће — уништени су на окрутан начин, и то изазива прави шок.

Један од стамбених објеката је био гранатиран 42 пута“, каже Клостерман.

Коментаришући расположење мештана, Клостерман каже да они углавном инсистирају на томе да их украјинска влада „остави на миру“.

„Живели смо добро, желимо и даље да говоримо руски, зато што себе сматрамо Русима“, преноси Француз поруке становника Донбаса.

Према речима француског политичара, хици се чују углавном током ноћи, али мисија ОЕБС-а надгледа ситуацију само током дана, зато нема ко да забележи ноћна кршења примирја.

Локални становници кажу да се дешава да украјински војници тенковима уђу у град и почну да пуцају на све живо. Притом, војници су често пијани.

„Имамо утисак да ситуација са украјинском армијом понекад измиче контроли“, наставља Клостерман.

Француски политичар сматра да Донбас поштује мировни споразум из Минска.  Клостерман жели да екипе француских медија дођу на Донбас и да се увере каква је заправо ситуација.

„Породице са децом живе у подрумима. Видели смо целе градове који немају грејање. Људи живе у веома тешким условима и кажу да су још живи само захваљујући хуманитарној помоћи коју Донбасу шаље Русија“, поручује он.

„Заиста не разумем када француске јавне личности попут Бернара Анрија Левија стоје на Мајдану поред припадника нацистичког добровољачког пука ’Азов‘, а да притом не долазе да виде какво је стање у Донбасу. Узгред, војници које сам срео у Донбасу нису никакви терористи или милитанти. Они се боре за своје идеје и отаџбину“, закључује Клостерман.

Захарова: Кијев да казни одговорне за „погубљење“ пилота - Москва је позвала украјинске власти да казне одговорне за имитацију погубљења руског пилота у ноћном клубу у Кијеву, изјавила је Захарова.

„То је доказ да је у Украјини све присутнија веома агресивна русофобија која поприма богохулну и нељудску форму, а у одређеној мери прераста и у пропаганду тероризма“, рекла је она.

Захарова је позвала Кијев да предузме све мере како се слични инциденти не би поновили у будућности.

Могуће формирање међународног трибунала због пада МХ17 - Како би се установили кривци за пад малезијског авиона „боинг 777“ у Украјини, могуће је формирање међународног трибунала, изјавио је шеф холандске дипломатије Берт Кундерс.

„Тужилаштво спроводи истрагу веома активно и сходно томе ће у наредних неколико месеци одлучивати какав механизам ће употребити како би одговорне привело правди“, рекао је он.

Он је додао да ће одлука зависити од резултата истраге, као и да ће било које решење бити донето искључиво у сарадњи са колегама.

Савет за безбедност Холандије поднео је средином октобра извештај о узроцима пада малезијског „боинга“ на истоку Украјине, у којем се наводи да је авион оборен ракетом из серије 9М38 комплекса „бук“, лансираном са територије источне Украјине.

„Росавијација“: Недоследности у холандском извештају о паду МХ17 - Руска агенција за ваздушни саобраћај „Росавијација“ изнела је још шест чињеница које говоре о непотпуности извештаја холандских стручњака о томе да је малезијски „боинг 777“ над Украјином оборен ракетом 9Н314М система „бук“.

О томе је заменик директора „Росавијације“ Олег Сторчевој у писму обавестио холандску комисију.

„Најновија чињеница је да фрагменти ракете 9Н314М не одговарају рупама на трупу авиона које су се створиле након њене експлозије“, наводи се у писму.

Поред тога, спољашњи изглед делова ракете нађене на месту пада авиона, не одговара изгледу бојеве главе ракете серије 9М38. 

Истовремено, у извештају холандске комисије забележена је и недоследност у алгоритмима рада даљинског окидача ракете из серије 9М38 система „бук“, као и позиција ракете приликом обарања авиона.

Као последњу чињеницу „Росавијација“ наводи нелогичност холандске комисије о зони лансирања ракете будући да наведена трајекторија не одговара карактеристикама и принципима рада 9М38.

Путин и Обама о Украјини - Председници Русије и САД, Владимир Путин и Барак Обама, закључили су у телефонском разговору да су предстојећи контакти представника двеју земаља у вези с Украјином веома важни, саопштила је прес-служба Кремља. Путин је у разговору с Обамом нагласио да је неопходно да Кијев поштује обавезе предвиђене споразумом из Минска, укључујући дијалог с Донбасом.

„Владимир Путин је нагласио, пре свега, неопходност да се Кијев потпуно и строго придржава обавеза из Минског споразума, укључујући део о успостављању директног дијалога с Донбасом, усаглашавању промена у уставу, спровођењу локалних избора, ступању на снагу закона о посебном статусу и амнестији“, наведено је у саопштењу.

Украјина шири списак забрањених производа из Русије - Премијер Украјине Арсениј Јацењук поручио је да се прошири списак руских производа које би пале под ембарго, који је Украјина увела према Русији.

„Поручио сам Министарству економије Украјине да прошири списак производа према којима би се спроводиле контрамере о заштити украјинског тржишта од економске агресије Русије“, рекао је Јацењук.

Влада Украјине је од 10. јануара увела ембарго на низ производа из Русије, који ће важити до 5. августа или док Русија не укине ембарго на украјинску робу.

Русија је ради заштите свог тржишта од 1. јануара обуставила дејство споразума у оквиру Заједнице независних држава о зони слободне трговине с Украјином, а уведене су и царинске акцизе и ембарго на производе из те земље.

Порошенко, Меркелова и Оланд о изборима у Донбасу - Председник Украјине Петро Порошенко разговарао је телефоном с лидерима Француске и Немачке, Франсоа Оландом и Ангелом Меркел, о корацима неопходним за испуњавање одредби Минског споразума, а пре свега о изборима у самопроглашеним народним републикама Доњецка и Луганска, саопштила је прес-служба украјинског председника.

Тројe лидера се договорилo да наставе контакте следеће седмице.

„Саговорници су разговарали о даљим корацима за испуњавање одредби Минског споразума, пре свега о усаглашавању начина спровођења локалних избора у појединим рејонима Доњецке и Луганске области у складу с украјинским законодавством и припремом за обнављање пуне контроле Украјине над границама“, пише у саопштењу. 

Порошенко је рекао да је важно да се кораци који су предвиђени Минским споразумом вежу за конкретне датуме у 2016. години.

Украјински председник је такође изјавио да је недопустиво нарушавање прекида ватре и онемогућавање приступа посматрачима ОЕБС-а објектима у Донбасу.

Украјина спремна за преговоре са Русијом због дуга - Кијев је спреман да започне преговоре са Русијом о реструктурирању дуга у износу од три милијарде долара, саопштило је Министарство финансија Украјине.

Саопштење украјинског Министарства уследило је непосредно након изјаве руског министра финансија Антона Силуанова да ће Русија до краја јануара предати тужбу против Украјине због дуга.

„Министарство финансија Украјине потврђује спремност да започне преговоре око реструктурирања дуга од три милијарде долара“, стоји у саопштењу.

Руски председник Владимир Путин је крајем прошле године наложио Влади Русије да поднесе тужбу против Украјине будући да Кијев није уплатио средства до 21. децембра, када је истекао рок за враћање дуга.

Украјина је потом изјавила да је спремна за „правни рат“ са Русијом као и да је у ту сврху обезбедила средства из буџета како би платила правне саветнике.

Кијев је дуг према Русији сматрао комерцијалним, иако је Међународни монетарни фонд је потврдио да је дуг Украјине Русији суверен, што значи да, према правилима фонда, не може бити реструктуриран по истим условима као и дуг приватним кредиторима.

Русији прети продужетак санкција у Парламентарној скупштини СЕ - Делегацији Русије у Парламентарној скупштини Савета Европе могу бити продужене санкције, а ту иницијативу подржавају Шведска, Литванија, Естонија, Пољска и Велика Британија, саопштио је руски лист „Известија“ позивајући се на изворе у секретаријату ПАСЕ.

Продужетак санкција може бити изгласан током наредног заседања Скупштине, које ће се одржати од 25. до 29. јануара у Стразбуру.

Лист наводи да ће Русија у том случају престати да уплаћује чланарину Савету Европе, као што је то раније најавио шеф руске делегације Сергеј Наришкин.

„Уколико санкције буду продужене ми нећемо платити годишњу чланарину за 2016. годину. Ако ништа – уштедећемо. Не видим смисао да финансирамо организацију у којој и не учествујемо“, рекао је заменик представника Русије Владимир Џабаров.

Претходно је Наришкин рекао да Русија не гаји илузије по том питању иако сматра да је лишавање пуномоћја у тој институцији неприхватљиво.

Видео вести за 14.01.


Захарченко о поштивању Минског споразума


Капетан Народне војске ДНР Дејан Берић о православној Новој години

Вежба Народне војске ДНР

МО ДНР о ситуацији на фронту

Капетан Народне војске ДНР Дејан Берић о ситуацији на Косову


Прес конференција француске делегације у Доњецку

Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима