ČUDOTVORNA IKONA ČOKEŠINSKA TAMO GDE AUTOBUS OKREĆE U MANASTIRU ČOKEŠINA

ČUDOTVORNA IKONA  ČOKEŠINSKA TAMO GDE AUTOBUS  OKREĆE U MANASTIRU ČOKEŠINA 

ČUDOTVORNA IKONA ,, POKROV PRESVETE BOGORODICE ČOKEŠINSKE ,,

U manastiru podno Cera , Čokešina viševekovnom , istorijski  poznatom u istoimenom selu do koga se stiže iz Mačvanskog Prnjavora , pražniju se tri praznika  i to praznik kome je posvečeb manastir rođenju Presvete Bogorodice , čuvenom Boju na Čokešini koji je opevao slepi guslar Filip Višnjić  koji se zbio na Lazarevu Subotu Vrbicu 16. aprila . 1804 . godine i treći posvećen Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Čokešinske , gde su vernici  su osetili produhovljenje i harmoniju, ma bilo to sugestivno ili ne , boravak u ovoj cerskoj dubodolii odnosno podnožju ili proplanku , kako god , gde od kako je pristigla igumanija Ana , svetovno Petrović iz ugledne svešteničke kuće  iz Joševe rodom , a koja je pre dolaska u manastirč Čokešinu napravila pravo čudo i preporođenje . Vernici je znaju iz mnogih manastira u kojima je bila na ispomoći tako i iz manastira Krka, ,, Sveta Tri Jerarha,, gde su uglavnom boravili budući bogoslovi , li ovu kasnije Sapčanku koju e na mesto igumanije postavio episkop šabački Lavrentije Trifunović , a gde je opet bila vrlo aktivna u Pravoslavnoj Hrišćanskoj Zajednici pri crkvenoj Opštini Šabac , kojom i danas rukovodi starešina šabačkog Hrama sveštenik Milan Pantelić .

Tako da ako vas  put nanese do manastira čokešinskog  tamo gde i autobus okreće ,

obavezno pogledajte i ovu ikonu . 

,,ČUDOTVORNA IKONA ,,

POKROV PRESVETE BOGORODICE ČOKEŠINSKE 

Cerove šume , nebo dodiruju ,molitvama monaška brazda zaorana ,

o ikoni koja čudesnu moć krije , prozbori i igumanija manastira Ana .

Ozarenja ovde brza su od vetra , isceljenja prate ko čoveka senka ,

gutljaj isceljenja iz čaše vinske, ispred Bogorodice Čokešinske .

Sokolim se molitvom monaha, gde se čuju i harfa i lira ,

predskazanja stižu ko nebeske iskre ,

ispred Bogorodice Čokešinske .

Nepravda zaboli a pravednik vrisne , ubrzo jauk zameni osmejak,

ko trnov venac, lovorove iske , čudotvorne ikone Čokešinske .

Pupoljci nabubreli ko pupoljka niske ,

kao moći Bogorodice čokeinske ,

ovde zapeva ko želi da vrisne ,

ovde se sastaju samo duše bliske ,

hodočasnice Bogorodice Čokešinske ,

u bistroune zore manastirske .

Manastir Čokešina nekad i sad 

Tekst i foto Slavica Jovanović 

MANASTIR ČOKEŠINA U SLICI I REČI 

U susret jubileju  poznatom istorijskom događaju Boj na Čokešini na

Lazarevu  subotu 16. aprila 1804 . godine  o kome je pisao i slepi

srbski guslar Filip Višnjić  u istoimenoj pesmi, posetili smo manastir

Čokešinu preobučen u sve ano ruho.  I prosto za ne poverovati,

zatičemo raj na zemlji. Dolaskom u manastir Čokešinu igumanija Ana je

opravdala poverenje hodočasnika, vernika, znatiželjnika, istoričara, kustosa ...

Tu se dešavaju mnoge aktivnosti , spomenimo dečiju slikarsku koloniju,

onda obeležavanje  značajnih datuma . Hram je viševekovni , posvećen

rođenju Presvete Bogorodice. Tu su osim vrednih mohahinja i meštani

koji dotrče u pomoć  kad je potrebno. Tu je i čuvena ikona Pokrov

Presvete Bogorodice,, gde dolaze mnogi nevoljnici sa molitvom na

usnama. Mnogi su se ovde krštavali, venčavali, opojani, zaklinjali, od

prvog plača do posmrtnog ropca. 2000. godine manastir Čokešina bio je

ruševina skoro,  gde su se dovlačile zije , ali uzdigao se ko Feniks iz pepela.

 I sad ko ćup zlata  i ćup bistre vode izvorske dočekuje vernike iz svih krajeva

sveta,  a čujemo da se prave i doduše retki manastirski melemi po

starinskim receptima iskusnih biljobera , travara i monaha .

Na Lazarevu Subotu Vrbicu ,  koja pada 11 aprila 2020. godine  u inat

dušmanima i zlotvorima , dolaziće deca okićena vrbovim grančicama na

mestu pepelišta da dokazu da je iznikao novi plamen i uzdigao se ko

sunčev zrak iznad ovog istorijski poznatog manastira u istoimenom selu

Čokešina u Mačvi .

tekst i foto Slavica Jovanović novinar i književnik

Manastir Čokešina nekad i sad 

ČUDOTVORNA IKONA  ČOKEŠINSKA TAMO GDE AUTOBUS  OKREĆE U MANASTIRU ČOKEŠINA 

ČUDOTVORNA IKONA ,, POKROV PRESVETE BOGORODICE ČOKEŠINSKE ,,

U manastiru podno Cera , Čokešina viševekovnom , istorijski  poznatom u istoimenom selu do koga se stiže iz Mačvanskog Prnjavora , pražniju se tri praznika  i to praznik kome je posvečeb manastir rođenju Presvete Bogorodice , čuvenom Boju na Čokešini koji je opevao slepi guslar Filip Višnjić  koji se zbio na Lazarevu Subotu Vrbicu 16. aprila . 1804 . godine i treći posvećen Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Čokešinske , gde su vernici  su osetili produhovljenje i harmoniju, ma bilo to sugestivno ili ne , boravak u ovoj cerskoj dubodolii odnosno podnožju ili proplanku , kako god , gde od kako je pristigla igumanija Ana , svetovno Petrović iz ugledne svešteničke kuće  iz Joševe rodom , a koja je pre dolaska u manastirč Čokešinu napravila pravo čudo i preporođenje . Vernici je znaju iz mnogih manastira u kojima je bila na ispomoći tako i iz manastira Krka, ,, Sveta Tri Jerarha,, gde su uglavnom boravili budući bogoslovi , li ovu kasnije Sapčanku koju e na mesto igumanije postavio episkop šabački Lavrentije Trifunović , a gde je opet bila vrlo aktivna u Pravoslavnoj Hrišćanskoj Zajednici pri crkvenoj Opštini Šabac , kojom i danas rukovodi starešina šabačkog Hrama sveštenik Milan Pantelić .

Tako da ako vas  put nanese do manastira čokešinskog  tamo gde i autobus okreće ,

obavezno pogledajte i ovu ikonu . 

,,ČUDOTVORNA IKONA ,,

POKROV PRESVETE BOGORODICE ČOKEŠINSKE 

Cerove šume , nebo dodiruju ,molitvama monaška brazda zaorana ,

o ikoni koja čudesnu moć krije , prozbori i igumanija manastira Ana .

Ozarenja ovde brza su od vetra , isceljenja prate ko čoveka senka ,

gutljaj isceljenja iz čaše vinske, ispred Bogorodice Čokešinske .

Sokolim se molitvom monaha, gde se čuju i harfa i lira ,

predskazanja stižu ko nebeske iskre ,

ispred Bogorodice Čokešinske .

Nepravda zaboli a pravednik vrisne , ubrzo jauk zameni osmejak,

ko trnov venac, lovorove iske , čudotvorne ikone Čokešinske .

Pupoljci nabubreli ko pupoljka niske ,

kao moći Bogorodice čokeinske ,

ovde zapeva ko želi da vrisne ,

ovde se sastaju samo duše bliske ,

hodočasnice Bogorodice Čokešinske ,

u bistroune zore manastirske .

Manastir Čokešina nekad i sad 

Tekst i foto Slavica Jovanović 

MANASTIR ČOKEŠINA U SLICI I REČI 

U susret jubileju  poznatom istorijskom događaju Boj na Čokešini na

Lazarevu  subotu 16. aprila 1804 . godine  o kome je pisao i slepi

srbski guslar Filip Višnjić  u istoimenoj pesmi, posetili smo manastir

Čokešinu preobučen u sve ano ruho.  I prosto za ne poverovati,

zatičemo raj na zemlji. Dolaskom u manastir Čokešinu igumanija Ana je

opravdala poverenje hodočasnika, vernika, znatiželjnika, istoričara, kustosa ...

Tu se dešavaju mnoge aktivnosti , spomenimo dečiju slikarsku koloniju,

onda obeležavanje  značajnih datuma . Hram je viševekovni , posvećen

rođenju Presvete Bogorodice. Tu su osim vrednih mohahinja i meštani

koji dotrče u pomoć  kad je potrebno. Tu je i čuvena ikona Pokrov

Presvete Bogorodice,, gde dolaze mnogi nevoljnici sa molitvom na

usnama. Mnogi su se ovde krštavali, venčavali, opojani, zaklinjali, od

prvog plača do posmrtnog ropca. 2000. godine manastir Čokešina bio je

ruševina skoro,  gde su se dovlačile zije , ali uzdigao se ko Feniks iz pepela.

 I sad ko ćup zlata  i ćup bistre vode izvorske dočekuje vernike iz svih krajeva

sveta,  a čujemo da se prave i doduše retki manastirski melemi po

starinskim receptima iskusnih biljobera , travara i monaha .

Na Lazarevu Subotu Vrbicu ,  koja pada 11 aprila 2020. godine  u inat

dušmanima i zlotvorima , dolaziće deca okićena vrbovim grančicama na

mestu pepelišta da dokazu da je iznikao novi plamen i uzdigao se ko

sunčev zrak iznad ovog istorijski poznatog manastira u istoimenom selu

Čokešina u Mačvi .