RT: Evropa bi se trebala boriti za stvarnost u kojoj SAD više nisu svetska sila - Merkel

SAD bi se trebale odreći svog statusa svetske sile, a evropljani se moraju biti spremni na nepredviđene situacije, uključujući i pojačavanjem vojnih snaga, saopštila je nemački kancelar.

Evropske države moraju „da nose veći teret nego za vreme Hladnog rata“ u pogledu troškova za odbranu, rekla je Merkelova, jer se ne može pretpostaviti da će SAD biti tu da ih zaštite.

„Odrasli smo u određenom saznanju da Sjedinjene Američke Države žele da budu svetska sila. Ako bi se SAD sada želele povući iz te uloge po svojoj slobodnoj volji, o tome bismo morali da duboko razmislimo“, rekla je ona u intervjuu objavljenom u šest evropskih novina.

Ona je je odustala od zalaganja zajedničke vojne snage EU, ideje koju favorizuje francuski predsednik Emanuel Makron. Merkelova je saopštila da je uvidela vrednost NATO snaga, uključujući i zajednički nuklearni "kišobran", u svetu rastućih azijskih sila, Kine i Indije.

Francuski lider ima mnogo skeptičniji stav prema prekookeanskom bloku odbrane. Prošle godine je rekao da je NATO "moždano mrtav."

Merkelova se danas požalila na sve veći sebično delovanje zemalja, što je, kako je rekla, u suprotnosti s zajedničkim multilateralnim odgovorom na finansijsku krizu iz 2008. godine.

"Ovih dana moramo učiniti sve što možemo kako bismo zaustavili naše propadanje u protekcionizam", rekla je Merkelova.

Protekcionistički pristupi su u srži spoljne politike Trampove administracije. Pod Trampom, Vašington se založio za nove pregovore o trgovinskim sporazumima, a koje američki predsednik smatra nepovoljnim za njegovu zemlju. Takođe je uputio kritike prema 11 evropskih članica NATO-a poput Nemačke, koje ne ispunjavaju finansijske obaveze prema Alijansi, navodeći da žele da sve snose SAD. Trampova administracija je takođe ušla u konfrontaciju sa Kinom u svim prioritetom segmentima, pojačavajući pritisak na treće zemlje da prestanu saradnju sa Pekingom.

Govoreći o Kini, Merkelova je rekla da njen uspon "pokazuje da čak i nedemokratska država može biti ekonomski uspešna, što je glavni izazov za naše liberalne demokratije". Ovaj primer i ostali post-hladnoratovski ratni događaji, od pojave islamističke terorističke pretnje do razočaravajućih rezultata Arapskog proleća, predstavljaju ozbiljnu zabrinutost za one koji veruju u liberalizam poput nje.