РТ: Европа би се требала борити за стварност у којој САД више нису светска сила - Меркел

САД би се требале одрећи свог статуса светске силе, а европљани се морају бити спремни на непредвиђене ситуације, укључујући и појачавањем војних снага, саопштила је немачки канцелар.

Европске државе морају „да носе већи терет него за време Хладног рата“ у погледу трошкова за одбрану, рекла је Меркелова, јер се не може претпоставити да ће САД бити ту да их заштите.

„Одрасли смо у одређеном сазнању да Сједињене Америчке Државе желе да буду светска сила. Ако би се САД сада желеле повући из те улоге по својој слободној вољи, о томе бисмо морали да дубоко размислимо“, рекла је она у интервјуу објављеном у шест европских новина.

Она је је одустала од залагања заједничке војне снаге ЕУ, идеје коју фаворизује француски председник Емануел Макрон. Меркелова је саопштила да је увидела вредност НАТО снага, укључујући и заједнички нуклеарни "кишобран", у свету растућих азијских сила, Кине и Индије.

Француски лидер има много скептичнији став према прекоокеанском блоку одбране. Прошле године је рекао да је НАТО "мождано мртав."

Меркелова се данас пожалила на све већи себично деловање земаља, што је, како је рекла, у супротности с заједничким мултилатералним одговором на финансијску кризу из 2008. године.

"Ових дана морамо учинити све што можемо како бисмо зауставили наше пропадање у протекционизам", рекла је Меркелова.

Протекционистички приступи су у сржи спољне политике Трампове администрације. Под Трампом, Вашингтон се заложио за нове преговоре о трговинским споразумима, а које амерички председник сматра неповољним за његову земљу. Такође је упутио критике према 11 европских чланица НАТО-а попут Немачке, које не испуњавају финансијске обавезе према Алијанси, наводећи да желе да све сносе САД. Трампова администрација је такође ушла у конфронтацију са Кином у свим приоритетом сегментима, појачавајући притисак на треће земље да престану сарадњу са Пекингом.

Говорећи о Кини, Меркелова је рекла да њен успон "показује да чак и недемократска држава може бити економски успешна, што је главни изазов за наше либералне демократије". Овај пример и остали пост-хладноратовски ратни догађаји, од појаве исламистичке терористичке претње до разочаравајућих резултата Арапског пролећа, представљају озбиљну забринутост за оне који верују у либерализам попут ње.