RT: Rusija podnoela tužbu protiv Ukrajine zbog masakra na Majdanu, cenzure, diskriminacije i blokade vode Krimu

22.07.2021. god.

Generalno tužilaštvo Rusije saopštilo je da je pokrenulo postupak protiv ukrajinske vlade pred Evropskim sudom za ljudska prava, zbog niza događaja povezanih sa "Majdanom" 2014. godine i građanskog rata u zemlji.

U današnjem saopštenju, zvaničnici u Moskvi otkrili su da su se prvi put obratili Evropskom sudu za ljudska prava. Prema saopštenju, oni traže da sudije ispitaju „odgovornost ukrajinskih vlasti za smrt civila, nezakonito zatvaranje i surovo postupanje sa ljudima“, kako na Majdanu, tako i u sukobu u Donbasu koji je usledio.

Niz krvavih incidenata definisao je sukob iz 2014. godine, uključujući smrt desetina pristalica puča i 39 demonstranata protiv "Majdana" ubijenih kada je zapaljen Dom sindikata u Odesi. Desetine pristalica "Majdana" ubijeno snajperskom vatrom na centralnom trgu Kijeva u februaru te godine, u incidentu koji nikada nije pravilno istražen. Neki istoričari, poput kanadsko-ukrajinskog profesora Ivana Kačanovskog, dovodili su u pitanje da li je taj napad organizovan, u pokušaju da se rasplamsa antivladino raspoloženje.

Pored toga, zahteva se da sud istraži „praksu suzbijanja slobode govora i progona neistomišljenika“ u Ukrajini, „zabranu rada medija, internet platformi i proganjanjem novinara“.

Pozivajući se na stalnu politiku Kijeva da izbaci ruski jezik iz svakodnevnog života, gde sada ukrajinski zakoni zahtevaju da se ukrajinski jezik koristi, moskovski zvaničnici navode da njihova žalba pokriva „diskriminaciju ruskog stanovništva i izbacivanje ruskog jezika iz javne sfere". Gotovo svi Ukrajinci dobro vladaju ruskim jezikom i on dominira na većem delu istoka, centra i juga zemlje.

Drugo sporno područje je odluka Kijeva da blokira vitalni kanal kojim su vodom snabdevani stanovnicima poluostrva Krima. Kanal izgrađen u sovjetsko doba, ukrajinski zvaničnici su zatvorili u znak protesta zbog ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom 2014. godine, što je izazvalo vodenu krizu širom regiona. Moskva je sada uložila značajne sume novca u obnavljanje pristupa slatkoj vodi.

Drugo sporno područje je odluka Kijeva da blokira vitalni kanal koji je pružao vodu stanovnicima spornog poluostrva Krim. Izgrađeni u sovjetsko doba, ukrajinski zvaničnici su zatvorili zalihe u znak protesta zbog ponovnog upijanja teritorije od strane Rusije 2014. godine, što je izazvalo vodenu krizu širom regiona. Moskva je sada uložila značajne sume u obnavljanje pristupa slatkoj vodi.

Takođe se u tužbi nalazi slučaj malezijskog aviona koji je oboren nad istočnom Ukrajinom u leto 2014. godine, dok su u regionu besnele borbe. U tužbi se smrt svih 298 putnika i članova posade pripisuje „neuspehu ukrajinskih vlasti da zatvore vazdušni prostor nad ratnom zonom“ i „odbijanju da pruže neophodnu pomoć ruskim zvaničnicima koji istražuju počinjene zločine“.

Poslednjih meseci Rusija se suočila sa dve odvojene nepovoljne presude Evropskog suda za ljudska prava. Ranije ove godine, sud je doneo odluku da Rusija da pusti zatvorenog opozicionara Alekseja Navaljnog, odluku koju je ruski ministar pravde Konstantin Čujčenko opisao kao mešanje u ruski pravni sistem i suverene poslove.

Takođe, ranije u julu, Sud je doneo odluku da Rusija mora odmah da prihvati LGBT+ brakove, presudivši u korist grupe podnosilaca tužbe u kojoj se navodi da njihova partnerstva nisu adekvatno priznata. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov osudio je odluku rekavši da je „prema našem ustavu to nemoguće“. Niz ustavnih amandmana usvojenih nakon glasanja širom zemlje prošle godine uključivao je posvećenost zaštiti „institucije braka kao zajednice muškarca i žene“.

Izvor: RT

Izvor
Tanjug
foto: © Reuters / Vincent Kessler; (inset) © Getty Images / kutaytanir; © Getty Images / visual7 / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Ukrajina
prava

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

SAD POTVRDILE UčEšćE NA EXPO 2027 U BEOGRADU

Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu saopštila je da su Sjedinjene Američke Države zvanično potvrdile svoje učešće na Specijalizovanoj izložbi EXPO 2027, nakon potpisivanja bilateralnog spora...

Nova nagrada za autora i reditelja Slađana Stojanovića

Autor i reditelj dokumentarnih filmova, Slađan Stojanović iz Vranja, dobio je prvu nagradu za televizijski pristup na 21. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma "Zlatna buklija" u Velikoj Plani, za film...

Udruženje 'Kraljevina Srbija' obeležilo svoju slavu

Udruženje 'Kraljevina Srbija' proslavilo je danas svoju slavu, Svetog Simeona Mirotočivog, priredivši svečani prijem u Kraljevskom Dvoru. Prisustvovali sy NJ.K.V. Princ Naslednik Filip, NJ.K.V. Princ Aleksandar i NJ.K.V....

'DAJ KOš ZA ZDRAVLJE A PROTIV RAKA'

U Vranju će u sredu, 4. februara na šetalištu u centru grada od 13 časova biti obeležen Svetski dan borbe protiv raka akcijom pod nazivom 'Koš za zdravlje'. ...

JEDNO DRUGAčIJE KNJIžEVNO VEčE U VRANJU

Beka Mitić Ristić, spisateljica rodom iz Vranja a koja živi i stvara u Nišu, održaće književno veče u rodnom gradu, u četvrtak 4. decembra 'Handlebar'-u. Ovo književno veče se razlikuje...

POčINJE FESTIVAL DOKUMENTARNOG FILMA \'DOKUMENT 2025\'

Dvadeset prvo izdanje Međunarodnog Festivala dokumentarnog filma pod nazivom “Dokument 2025”, a koje se održava u organizaciji udruženja “Dokument 06”, trajaće od 3. do 5.12.2025. godine, a svečano otvaranje...

Ostale novosti iz rubrike »