РТ: Русија подноела тужбу против Украјине због масакра на Мајдану, цензуре, дискриминације и блокаде воде Криму

22.07.2021. год.

Генерално тужилаштво Русије саопштило је да је покренуло поступак против украјинске владе пред Европским судом за људска права, због низа догађаја повезаних са "Мајданом" 2014. године и грађанског рата у земљи.

У данашњем саопштењу, званичници у Москви открили су да су се први пут обратили Европском суду за људска права. Према саопштењу, они траже да судије испитају „одговорност украјинских власти за смрт цивила, незаконито затварање и сурово поступање са људима“, како на Мајдану, тако и у сукобу у Донбасу који је уследио.

Низ крвавих инцидената дефинисао је сукоб из 2014. године, укључујући смрт десетина присталица пуча и 39 демонстраната против "Мајдана" убијених када је запаљен Дом синдиката у Одеси. Десетине присталица "Мајдана" убијено снајперском ватром на централном тргу Кијева у фебруару те године, у инциденту који никада није правилно истражен. Неки историчари, попут канадско-украјинског професора Ивана Качановског, доводили су у питање да ли је тај напад организован, у покушају да се распламса антивладино расположење.

Поред тога, захтева се да суд истражи „праксу сузбијања слободе говора и прогона неистомишљеника“ у Украјини, „забрану рада медија, интернет платформи и прогањањем новинара“.

Позивајући се на сталну политику Кијева да избаци руски језик из свакодневног живота, где сада украјински закони захтевају да се украјински језик користи, московски званичници наводе да њихова жалба покрива „дискриминацију руског становништва и избацивање руског језика из јавне сфере". Готово сви Украјинци добро владају руским језиком и он доминира на већем делу истока, центра и југа земље.

Друго спорно подручје је одлука Кијева да блокира витални канал којим су водом снабдевани становницима полуострва Крима. Канал изграђен у совјетско доба, украјински званичници су затворили у знак протеста због поновног уједињења Крима са Русијом 2014. године, што је изазвало водену кризу широм региона. Москва је сада уложила значајне суме новца у обнављање приступа слаткој води.

Друго спорно подручје је одлука Кијева да блокира витални канал који је пружао воду становницима спорног полуострва Крим. Изграђени у совјетско доба, украјински званичници су затворили залихе у знак протеста због поновног упијања територије од стране Русије 2014. године, што је изазвало водену кризу широм региона. Москва је сада уложила значајне суме у обнављање приступа слаткој води.

Такође се у тужби налази случај малезијског авиона који је оборен над источном Украјином у лето 2014. године, док су у региону беснеле борбе. У тужби се смрт свих 298 путника и чланова посаде приписује „неуспеху украјинских власти да затворе ваздушни простор над ратном зоном“ и „одбијању да пруже неопходну помоћ руским званичницима који истражују почињене злочине“.

Последњих месеци Русија се суочила са две одвојене неповољне пресуде Европског суда за људска права. Раније ове године, суд је донео одлуку да Русија да пусти затвореног опозиционара Алексеја Наваљног, одлуку коју је руски министар правде Константин Чујченко описао као мешање у руски правни систем и суверене послове.

Такође, раније у јулу, Суд је донео одлуку да Русија мора одмах да прихвати ЛГБТ+ бракове, пресудивши у корист групе подносилаца тужбе у којој се наводи да њихова партнерства нису адекватно призната. Портпарол Кремља Дмитриј Песков осудио је одлуку рекавши да је „према нашем уставу то немогуће“. Низ уставних амандмана усвојених након гласања широм земље прошле године укључивао је посвећеност заштити „институције брака као заједнице мушкарца и жене“.

Извор: РТ

Извор
Танјуг
фото: © Reuters / Vincent Kessler; (inset) © Getty Images / kutaytanir; © Getty Images / visual7 / RT/ vostok.rs

Повезане теме
Русија
Украјина
права

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

SAD POTVRDILE UčEšćE NA EXPO 2027 U BEOGRADU

Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu saopštila je da su Sjedinjene Američke Države zvanično potvrdile svoje učešće na Specijalizovanoj izložbi EXPO 2027, nakon potpisivanja bilateralnog spora...

Нова награда за аутора и редитеља Слађана Стојановића

Аутор и редитељ документарних филмова, Слађан Стојановић из Врања, добио је прву награду за телевизијски приступ на 21. Међународном фестивалу документарног филма "Златна буклија" у Великој Плани, за филм...

Удружење 'Краљевина Србија' обележило своју славу

Удружење 'Краљевина Србија' прославило је данас своју славу, Светог Симеона Мироточивог, приредивши свечани пријем у Краљевском Двору. Присуствовали сy Њ.К.В. Принц Наследник Филип, Њ.К.В. Принц Александар и Њ.К.В....

'DAJ KOš ZA ZDRAVLJE A PROTIV RAKA'

U Vranju će u sredu, 4. februara na šetalištu u centru grada od 13 časova biti obeležen Svetski dan borbe protiv raka akcijom pod nazivom 'Koš za zdravlje'. ...

JEDNO DRUGAčIJE KNJIžEVNO VEčE U VRANJU

Beka Mitić Ristić, spisateljica rodom iz Vranja a koja živi i stvara u Nišu, održaće književno veče u rodnom gradu, u četvrtak 4. decembra 'Handlebar'-u. Ovo književno veče se razlikuje...

POčINJE FESTIVAL DOKUMENTARNOG FILMA \'DOKUMENT 2025\'

Dvadeset prvo izdanje Međunarodnog Festivala dokumentarnog filma pod nazivom “Dokument 2025”, a koje se održava u organizaciji udruženja “Dokument 06”, trajaće od 3. do 5.12.2025. godine, a svečano otvaranje...

Остале новости из рубрике »