MMF se pokajao za Grčku

MMF je objavio izveštaj bez presedana po nivou samokritike. U njemu se priznaju velike greške te organizacije u razradi i realizaciji antikriznog programa za Grčku. Između ostalog, dokument konstatuje da nisu dobro procenjene posledice smanjenja državnih troškova, štednje u uslovima već počelog opadanja, preterani optimizam u proceni šansi povratka zemlje na tržište, kao i odugovlačenje restrukturizacije državnog duga na račun privatnih kreditora.

Samouverenost i preterani optimizam - takvim rečima moguće je nazvati suštinu poslednjeg izveštaja MMF u vezi sa Grčkom. Njegovi eksperti priznaju da su precenili i značaj svojih recepata, i potencijal grčke ekonomije za obnavljanje - a čak i sposobnost grčkih političara da ispune uslove programa.

Podsetimo, MMF je od samog početka jedan od tri ključna učesnika finansijskog spasa Grčke pored Evrokomisije i evropske centralne banke. Tokom 2010.-2012. godine je na odluku te trojke Grčka dobila nekoliko antikriznih tranševa u ukupnom iznosu 250 milijardi evra pod uslovom sprovođenja politike stroge štednje budžeta. Međunarodni plan spasavanja Grčke, a preko nje i evrozone naišao je na masovne proteste u zemlji, dvostruke izbore, rast protivrečnosti u samoj EU i najzad krizu bankarskog sistema Kipra, povezanog s grčim dugovskim obavezama.

Sa formalnog gledišta je uspelo rešiti zadatak EU i MMF. Grčka nije napustila evoorozonu, mada su pre par godina vodeći svetski finansijski instituti procenili takvu mogućnost sa 70 odsto. S druge strane, realno promeniti situaciju u grčkoj ekonomiji nije uspelo. Što više, teritorija problematičnih zemalja evrozone je bila dopunjena Kiprom, i (prema nekim pokazateljima) Slovenijom, u samoj EU se vode žarke diskusije ko koga i po koju cena mora da spasava.

Kako priznaju sami eksperti MMF, pomoć Grčkoj je bila pružena uprkos sopstvenim zahtevima i procedurama Fonda. One zabranjuju pružanje novih kredita zemlji, koja se već našla u finasijskomj pučini, jer šanse za povrataku su bliski nuli. Kao opravdanje svog koraka autori izveštaja ističu neophodnost pružiti evrozoni mogućnost da dobije u vremenu i sagradi zid, koji bi ogradio svetsku ekonomiju od potresa. Inače, rukovodilac Centra evropskih istraživanja IMEMO RAN Anatolij Kuznecov u razgovoru s Glasom Rusije je pozao a da se ne dodeljuje veliki značaj proivrečnostima između reči i dela.

Svi razumemo da niko od ozbiljnih političara neće u svojoj delatnosti da se rukovodi time što su napisali sami političari.

Britanski list Fajnenšnl Tajms piše da se Evropljani nadaju da će savladati krizu ne pomoću budžetske štednje, već spoljnom potražnjom za izvoznu robu iz Evrope. Međutim, radi povećanja izvoza je potreban rast proizvodnje, a ne štednja. Inače ne treba ukoravati MMF, moćnu organizaciju jake analitičke baze, rekao je u intervjuu Glasu Rusije profesor Ruske finansijske akademije Boris Rubcov.

- Kako je poznato, MMF je institut, koji ima kolosalne resurse, zasnovane na ulozima članica. Zanimljivo je da je zveštaj MMF objavljen nekoliko dana posle sednice Evrokormisije, posvećene analizi situacije u evrozoni. Viši izvršni organ EU je odlučio da će dozvoliti nekim zemljama-članicama da uspore realizaciju stroge štednje. Doduše, krize je ipak ostala.

Petar Iskenderov,