Da li će Letonija postati novi Kipar?

Nakon ulaska u zonu evra Letonija može postati novi Kipar, ovakvu pretpostavku su izrazili stručnjaci na stranicama zapadnih medija. Letonske banke su vrlo popularne kod nerezidenata iz ZND, ali se na tome sličnost s Kiprom završava, ističu ruski ekonomisti. A stručnjaci iz Letonije razgovore o eventualnoj krizi nazivaju spletkama konkurenata.

Evropska komisija je odobrila ulazak Letonije u evrozonu od 1. januara 2014. godine. Evropska Centralna banka je potvrdila da zemlja ispunjava sve kriterijume koji su neophodni za pridruživanje evrozoni. Istina, evropski činovnici su kao potencijalni problem istakli visok udeo uloga nerezidenata iz ZND u bankarskom sektoru Letonije. Neki nezavisni stručnjaci su se oštrije izrazili: visok udeo bankarskog sektora u ekonomiji i veliki broj inostranih ulagača (na početku godine je 51% uloga pripadalo nerezidentima) mogu pretvoriti Letoniju u drugi Kipar. Klijenti iz bivšeg SSSR zaista Letoniju smatraju za jedan od centar of-šor bankinga, slaže se šef odeljenja Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Sergej Afoncev, ali se na tome sličnost s Kiprom završava. Tim pre što kriza na ostrvu ni na koji način nije povezana s njegovim statusom of-šor centra:

- Svi problemi Kipra su vezani za to što su kiparske banke mnogo investirale u grčke hartije od vrednosti, a za njih je objavljen delimični deflot. Ovaj faktor bi delovao čak i da Kipar nije sprovodio nikakve of-šor operacije. Neki programi za borbu protiv krize koji su predlagani za Kipar formulisani su na ovaj, a ne na onaj način, zato što je Kipar bio of-šor zona, ali sama kriza na Kipru ni na koji način nije povezana s njegovim of-šor statusom.

Ipak, neki stručnjaci govore o žalosnom stanju bankarskog sistema Letonije. Kao dokazi navode se primeri bankrota velikih banaka iz 2008. i 2011. godine. Letonski ekonomista, poslanik frakcije „Centar sloge“ Andrej Klementjev smatra da je odlazak s tržišta nekoliko privatnih banaka, pa čak i dva svetska brenda, finansijski sistem zemlje učinio uravnoteženijim:

- Evropska komisija je vrlo pomno pratila ovaj segment kako se ne bi ponovila situacija kao u starim zemljama Evrope, kao na Kipru. Zato, kako je izjavio premijer-ministar, kako je izjavio predsednik Banke Letonije i kako je izjavila nadzorna komisija, nemamo nijedan sličan faktor s kiparskim bankama. Naš bankarski sistem je izbalansiran.

Razgovore o problemima u bankarskom sektoru Letonije stručnjak povezuje sa spletkama konkurenata. Ovakve priče, kako kaže Klementjev, treba da odvuku deo nerezidenata iz letonskih banaka u banke drugih zemalja. Sergej Afoncev iz Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose skreće pažnju na činjenicu da bankarski sektor pribaltičke države zauzima veoma veliko mesto u ekonomiji, to je bremenito problemima:

- Kad stavljate akcenat na razvoj finansijskog sistema imate povišen kurs nacionalne valute. Ako imate visok kurs nacionalne valute svi žele da donesu novac u vašu zemlju. I obrnuto, kad novac dolazi, raste vam valutni kurs. To je spirala koja samu sebe održava.

Previsok kurs lata, po rečima Afonceva, praktično je srušio realni sektor letonske ekonomije. Odričući se nacionalne valute u korist evra Letonija likvidira ovaj faktor pritiska na nacionalne ekonomiju, ali letonske banke postaju manje privlačne za nerezidente. S druge strane, ulazak u zonu evra garantuje Letoniji pomoć u slučaju krize i to je pozitivan signal za investitore. Zasad je veoma teško predskazati kakav će biti odnos pozitivnih i negativnih faktora.

Vlad Grinkevič,