Да ли ће Летонија постати нови Кипар?

Након уласка у зону евра Летонија може постати нови Кипар, овакву претпоставку су изразили стручњаци на страницама западних медија. Летонске банке су врло популарне код нерезидената из ЗНД, али се на томе сличност с Кипром завршава, истичу руски економисти. А стручњаци из Летоније разговоре о евентуалној кризи називају сплеткама конкурената.

Европска комисија је одобрила улазак Летоније у еврозону од 1. јануара 2014. године. Европска Централна банка је потврдила да земља испуњава све критеријуме који су неопходни за придруживање еврозони. Истина, европски чиновници су као потенцијални проблем истакли висок удео улога нерезидената из ЗНД у банкарском сектору Летоније. Неки независни стручњаци су се оштрије изразили: висок удео банкарског сектора у економији и велики број иностраних улагача (на почетку године је 51% улога припадало нерезидентима) могу претворити Летонију у други Кипар. Клијенти из бившег СССР заиста Летонију сматрају за један од центар оф-шор банкинга, слаже се шеф одељења Института за светску економију и међународне односе Сергеј Афонцев, али се на томе сличност с Кипром завршава. Тим пре што криза на острву ни на који начин није повезана с његовим статусом оф-шор центра:

- Сви проблеми Кипра су везани за то што су кипарске банке много инвестирале у грчке хартије од вредности, а за њих је објављен делимични дефлот. Овај фактор би деловао чак и да Кипар није спроводио никакве оф-шор операције. Неки програми за борбу против кризе који су предлагани за Кипар формулисани су на овај, а не на онај начин, зато што је Кипар био оф-шор зона, али сама криза на Кипру ни на који начин није повезана с његовим оф-шор статусом.

Ипак, неки стручњаци говоре о жалосном стању банкарског система Летоније. Као докази наводе се примери банкрота великих банака из 2008. и 2011. године. Летонски економиста, посланик фракције „Центар слоге“ Андреј Клементјев сматра да је одлазак с тржишта неколико приватних банака, па чак и два светска бренда, финансијски систем земље учинио уравнотеженијим:

- Европска комисија је врло помно пратила овај сегмент како се не би поновила ситуација као у старим земљама Европе, као на Кипру. Зато, како је изјавио премијер-министар, како је изјавио председник Банке Летоније и како је изјавила надзорна комисија, немамо ниједан сличан фактор с кипарским банкама. Наш банкарски систем је избалансиран.

Разговоре о проблемима у банкарском сектору Летоније стручњак повезује са сплеткама конкурената. Овакве приче, како каже Клементјев, треба да одвуку део нерезидената из летонских банака у банке других земаља. Сергеј Афонцев из Института за светску економију и међународне односе скреће пажњу на чињеницу да банкарски сектор прибалтичке државе заузима веома велико место у економији, то је бременито проблемима:

- Кад стављате акценат на развој финансијског система имате повишен курс националне валуте. Ако имате висок курс националне валуте сви желе да донесу новац у вашу земљу. И обрнуто, кад новац долази, расте вам валутни курс. То је спирала која саму себе одржава.

Превисок курс лата, по речима Афонцева, практично је срушио реални сектор летонске економије. Одричући се националне валуте у корист евра Летонија ликвидира овај фактор притиска на националне економију, али летонске банке постају мање привлачне за нерезиденте. С друге стране, улазак у зону евра гарантује Летонији помоћ у случају кризе и то је позитиван сигнал за инвеститоре. Засад је веома тешко предсказати какав ће бити однос позитивних и негативних фактора.

Влад Гринкевич,