Predsednički izbori još više destabilišu Ukrajinu

Kijev maksimalno energično vrši pripreme za predsedničke izbore zakazane za 25. maj, koji, kako se smatra, treba da reše problem legitimnosti najviše ukrajinske vlasti. Ali po mišljenju eksperata, ovim nadama nije suđeno da se ostvare iz jednog prostog razloga — u zemlji je započeo građanski rat.

Ukrajina neupitno uranja u haos. To je očigledna činjenica koju može da ne primećuje samo Zapad, koji je spreman da prizna rezultate predsedničkih izbora čak ako birališta budu otvorena samo na centralnim ulicama Kijeva. Vašington i Brisel smatraju da je to dovoljno da se zaustavi proces eskalizacije. Ali u uslovima duboke političke, ekonomske i socijalne krize predsednički izbori neće dovesti do stabilizacije situacije, uveren je pisac, kopredsednik stranke Velika Otadžbina Nikolaj Starikov.

- Današnji presednički izbori ne ukidaju aktualnost onih pitanja zbog kojih se u Ukrajini dešava raskol. Nisu rešena glavna pitanja: pitanje ruskog jezika, pitanje nenametanja tuđih vrednosti od strane određenih oblasti Ukrajine njenim drugim oblastima. Nije rešeno pitanje ekonomske samostalnosti oblasti, zato što ako današnja vlada bude prekinula saradnju s Rusijom, to znači da većina odbrambenih preduzeća biće zatvorena a ljudi će se naći na ulici. Oblasti Ukrajine treba imaju mogućnost samostalne ekonomske delatnosti. To se i naziva takvom lepom reči — federalizacija. Ovo pitanje nije rešeno.

Moguće da upravo zato Moskva najverovatnije neće priznati rezultate glasanja 25. maja. Njena logika je prosta i neoboriva: kada govore topovi, demokratija ćuti. Istorija bi mogla da krene drugim putem, kada bi Majdan u februaru ispunio uslove političkog dogovora sa predsednikom Janukovičem. Ali pošto u tom trenutku Zapad koji je podržavao ustanak izabrao je konfrontacionu varijantu, aktualna situacija nije mogla da bude drugačija, smatra doktor političkih nauka, zamenik direktora Instituta za naučno informisanje u oblasti društvenih nauka RAN Dmitrij Jefremenko.

- Izbori od 25. maja krše politički sporazum od 21. februara koji je trebalo da reguliše krizu. Prema tom sporazumu Viktor Janukovič trebalo je da ostane kao predsednik sve do decembra 2014. godine. Drugi momenat je to što normalni izbori treba da se odvijaju u uslovima jednake konkurencije. Sledeći i najverovatnije najvažniji uzrok je to što izbori treba da se odvijaju na čitavoj teitoriji zemlje i da odražavaju volju većine birača. Sada je očigledno da u uslovima oštrog spoljnopolitičkog konflikta na istoku Ukrajine održavanje takvih izbora nije moguće.

Analitičari se slažu da je prvo potreban pregovarački proces uz učešće svih strana, između ostalog i jugoistoka. Samo tako može da se prekine krvoproliće i raskol države. I već pošto budu nađene tačke dodira, predsednički izbori će imati bar neki smisao.

Sergej Duz,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut