Na granici mira i rata

Raspad SSSR i Jugoslavije, sporni status Kosova, otvaranje teritorijalnih pretenzija Japana, Rumunije, zemalja Baltika. 69 godina posle završetka Drugog svetskog rata svet je izgleda zaboravio na to da su sporovi između država za određivanje granica uvek bili povod za oružane konflikte. Pozivi da se prekroji karta sveta i da se odustane od granica utvrđenih posle Drugog svetskog rata čuju se sve češće.

Posleratni sistem mira bio je uspostavljen na međunarodnim konferencijama u Jalti i Potsdamu. Njegova zakonitost potvrđena je Poveljom UN. Nepokolebljivost rezultata Drugog svetskog rata i utvrđenih granica u Evropi bila je potvrđena i međunarodnim sporazumima u Helsinkiju 1975. godine. A učešće u Helsinškoj konferenciji SAD i Kanade u principu potvrdilo je princip nepovredivosti granica kao osnovu za mir u svim regionima zemljine kugle.

Ovaj sistem skoro pola veka bio je garant stabilnosti u čitavom svetu, kaže ekspert Instituta za rusku istoriju RAN, magistar istorije Andrej Marčukov.

- Ovaj sistem, bez obzira na to što je u posleratnom svetu bilo mnoštvo konflikata, bio je uspešan — dostigao je balans snaga na planeti između zapadnog bloka i SSSR koji se pretvorio u svetsku supersilu, i nije dopuštao treći svetski rat. Ovaj sistem odvraćanja, uzajamnog traženja kompromisa, bio je vrlo fleksibilan i uspešan i bio je glavna prepreka na putu svetske hegemonije SAD. Pokušaji da se uništi ovaj sistem bili su česti. Ako uzmemo činjenicu američke agresije na Bliskom Istoku, u Jugoslaviji, videćemo da je ona izvršena mimo ovog sitema, mimo SB UN kao snažnog instrumenta za odvraćanje agresije. SAD su ignorisale ovaj sistem, potšo su imale za svoj cilj revidiranje dogovora.

Evropa koja je preživela dva svetska rata, brižljivo se odnosila prema pitanju granica sve do početka 90-ih godina. Njihova promena je smatrana tabuom. Ali vakcina svetskih ratova izgleda više ne deluje. Bombardovanja i nasilno rasparčavanje Jugoslavije, kosovski projekat proglašenja nezavisne države na teritoriji Srbije uništili su nastali svetski poredak. U Evropi se ponovo čuju razgovori o teritorijalnim pretenzijama. Pri tome vode ih novi članovi EU — Poljska, Rumunija, Mađarska, zemlje Baltika i balkanske države.

Pokušaji da se revidiraju granice stvaraju nova žarišta napetosti. Sve to negativno utiče na situaciju u svetu, kaže dopisni član Ruske adademije nauka Vilen Ivanov.

- Revidiranje utvrđenih, priznatih granica, naravno, povlači za sobom opasnost po međunarodni mir. Zato zemlje od kojih to zavisi treba da učine sve kako ne bi dopustile takve veštačke pretenzije jedne zemlje prema drugoj. Treba predvideti i ne dopuštati nepromišljena revidiranja granica.

Eksperti nazivaju revidiranje granica jednim od oblika revizije rezultata Drugog svetskog rata. I ako se na vreme ne zaustavi, očigledno je da Evropa može da postane inspirator novog globalnog rata. Nije valjda istina da istorija ničemu ne uči?

Svetlana Kalmikova,