Savet Evrope i Rusija: Mučno traženje kompromisa

Odnosi Saveta Evrope koji obeležava 65. godina postojanja i Rusije koja je stupila u njega 1996. godine uvek su bili složeni. Rusko-gruzijski konflikt, poštovanje ljudskih prava, slučaj JUKOS-a koji je odjeknuo u javnosti, aktualna kriza u Ukrajini nisu im dodali povernje. Tačnije, problem je postalo to što su evrpljani gledali i gledaju na ova pitanja jednostrano i predumišljeno.

Već skoro 20 godina Rusija je član i jedan od ključnih sponzora međunarodne organizacije koja je bila formirana posle Drugog svetskog rata kao zajednički evropski integracioni projekat. 90-ih godina Savet Evrope je započeo aktuvno da prima u svoje redove nove članove iz bivšeg socijalističkog tabora. Aktualizovan je rad njegovih glavnih organa — Evropskog suda za ljudska prava i Parlamentarne skupštine SE. Zbog sve većeg uticaja SAD na Evropu, rad ovih struktura je prestao da nosi strogo savetodavni ili pravobranilački karakter. U izvesnom trenutku one su počele da se koriste kao politički instrumenti protiv Moskve. Odražavao se tradicionalni geopolitčki sukob Rusije i SAD koji je počeo da jača, istakao je za Glas Rusije politikolog Sergej Mihejev.

- Oni učestvuju u zajedničkoj propagandnoj kampanji koju režiraju Amerikanci. U Savetu Evrope Amerikance podržavaju saveznici — poslanici iz zemalja bivšeg Varšavskog ugovora, koji su tradicionalno raspoloženi antiruski. Oni diktiraju ton u Savetu Evrope. Većina evropskih lidera nalazi se pod američkim uticajem. Američke specijalne službe imaju ogromnu količinu komrpomitujućeg materijala o skoro svim evropskim liderima. I oni to shvataju.

Tako Savet Evrope preduzima najaktivnije učešće u mnogim antiruskih političkim i propagandnim projektima koje incira Vašington. Dovoljno je setiti se nedavnog demarša Parlamentarne skupštine SE protiv Rusije zbog glasanja na Krimu. Rusku delegaciju su lišili prava glasa i rada u rukovodećim strukturama skuštine. Ruski političari i eksperti još mnogo pre toga govorili su da učešće u radu organa koji se profesionalno specijalizuje na antiruskim deklaracijama i rezulucijama ima minimum smisla i perspektiva.

Na kraju je ruska delegacija napustila Strazbur i ostavila sebi pravo da odredi da li postoji dalji smisao učešća u radu Parlamentarne skupštine SE. Stariji naučni saradnik istorijskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Aleksej Piljsko je podsetio da je Moskva stalno predlagala Savetu Evrope teme za diskusiju, ali nije uvek videla uzvratnu reakciju.

- Sada članstvo u SE ne odgovara posebno ruskim interesima, pošto se on pretvorio ne u platformu za dijalog između Rusije i zemalja Evrpe, već u platforumu odakle u stranu Rusije stalno lete optužbe i koja se fiksirala na kritiku Rusije. Učešće u takvom forumu ne odgovara našim interesima, i u skorije vreme će se donositi odluka o našim odnosima sa Savetom Evrope.

Ipak, generalni sekretar Saveta Evrope Turbjern Jagland više puta je izjavljivao da smatra važnim članstvo Rusije u organizaciji. Šta više, obećao je da će se lično zauzeti za regulisanje spornih pitanja. Mnogo zavisi od toga koliko ima istomišljenika. Za sada ne deluje da će ova organizacija promeniti vektor svog odnosa prema Moskvi.

Ilija Harlamov,