Krvavi performans povodom Šekspirovog rođendana

U Teatru nacija obeležava se Šekspirov rođendan — 450 godina. Tim povodom tri dana program je poklonjen velikom specijalnom projektu Šekspir. Lavirint. Nad putovanjem po životu i stvaralaštvu klasika radi osam timova odjednom, uključen je skoro čitav prostor pozorišta — od osnovne scene do bufea i garderobe. Publika je sve vreme u pokretu — premešta se sa jednog mesta radnje na drugo. U svakoj novoj tački je novi žanr: opera, savremeni ples, lutkarsko i dramsko pozorište, videoart, u celini jedan veliki performans.

Ideja je ovakva — pozvali su vas na zabavu i uključili u zagonetno putovanje. Na ulasku se publici dele maske Šekspira i slušalice. U premeštanjiam po lavirintu — od jednog do drugog čina — audiovodič govori o Šekspiru u ime Šekspira. Ali još pre toga publiku dočekuje sam Šekspir! Kako se ispostavilo, to tehničar osvetljenja Teatra nacija, o čemu je govorio koordinator i reditelj projekta Filip Grigorjan.

Imamo Nikutu Feduna, saradnika pozorišta koji je u izvesnom trenutku pustio bradu i postalo je jasno da je pljunuti Šekspir. Mi smo ga pozvali, on je obukao kostim i potpuno se uživeo u taj lik — dešava se nešto slično, odjednom ozari čoveka.

Šekspir se pojavljuje pred publikom čas sasvim mirno — iza stakla, sa perom u rukama, čas teatralno zloslutno...

Najzanimljivija sa informativne tačke gledišta je izložba na stepeništu koje vodi iz garderobe Male sale na scenu i prolazi preko svih spratova pozorišta. Omiljeno mesto scenografa projekta Galje Solodovnikove...

Ti kao da padaš u rupu, kao Alisa u zemlji čuda, i prolazeći sve ove spratove vidiš razne fragmente — blic-informacije koje znamo o Šekspiru.

On je umro na svoj rođendan, popuno je engleski jezik sa 3200 reči, uništio 1230 guščijih pera od čega je postradala 61 i po guska... Krstili su ga tri dana pre epidemije kuge, njegova deca nisu znala da čitaju, 24 nebeskih tela u galaksiji nazvano je imenima njegovih junaka.

Projekat ima dovoljno atrakcija. U jednoj sali vam daju da pomilujete mile mačiće uz živu ariju Ofelije, u drugoj je nova farsa, čak kič: komponovan u rep stilu patriotski govor pisca Ivana Turgenjeva o tome da u Rusiji kao nigde osećaju i razumeju Šekspira, u trećoj oživeli užas iz sna ledi Makbet.

Prema rečima poznatog šekspirologa Alekseja Bartoševiča, od Teatra nacija i njegove ljubavi prema eksperimentima on nije očekivao klasičnu interpretaciju Šekspira. I kao poseban žanr — poluparodije, poluinstalacije — tako smelo rešenje za ”jubilej” je zanimljivo-

Sasvim je jasno da u osnovi ove predstave leži savremeni, ironični pogled mlade generacije koja gleda svakakve stare klasične vrednosti sa ironijom, opreznošću, ne žuri da im veruje i deli visoke reči i pojmove.

Kad padne zavesa publiku izvode iz lavirinta na balkon glavne scene. Luster ove istorijske sale glasom Lije Ahedžakove seća se postavke 1901. godine — drame Bura, hoda ka Šeksporovom stvaralaštvu, njegovog umetničkog testamenta. Savremeni eksperimentatori konačno odaju poštu ozbiljnom i dubokom pronicanju u stihiju najzagonetnijeg dramaturga u svetskoj istoriji.

Karina Ivaško,