Крвави перформанс поводом Шекспировог рођендана

У Театру нација обележава се Шекспиров рођендан — 450 година. Тим поводом три дана програм је поклоњен великом специјалном пројекту Шекспир. Лавиринт. Над путовањем по животу и стваралаштву класика ради осам тимова одједном, укључен је скоро читав простор позоришта — од основне сцене до буфеа и гардеробе. Публика је све време у покрету — премешта се са једног места радње на друго. У свакој новој тачки је нови жанр: опера, савремени плес, луткарско и драмско позориште, видеоарт, у целини један велики перформанс.

Идеја је оваква — позвали су вас на забаву и укључили у загонетно путовање. На уласку се публици деле маске Шекспира и слушалице. У премештањиам по лавиринту — од једног до другог чина — аудиоводич говори о Шекспиру у име Шекспира. Али још пре тога публику дочекује сам Шекспир! Како се испоставило, то техничар осветљења Театра нација, о чему је говорио координатор и редитељ пројекта Филип Григорјан.

Имамо Никуту Федуна, сарадника позоришта који је у извесном тренутку пустио браду и постало је јасно да је пљунути Шекспир. Ми смо га позвали, он је обукао костим и потпуно се уживео у тај лик — дешава се нешто слично, одједном озари човека.

Шекспир се појављује пред публиком час сасвим мирно — иза стакла, са пером у рукама, час театрално злослутно...

Најзанимљивија са информативне тачке гледишта је изложба на степеништу које води из гардеробе Мале сале на сцену и пролази преко свих спратова позоришта. Омиљено место сценографа пројекта Гаље Солодовникове...

Ти као да падаш у рупу, као Алиса у земљи чуда, и пролазећи све ове спратове видиш разне фрагменте — блиц-информације које знамо о Шекспиру.

Он је умро на свој рођендан, попуно је енглески језик са 3200 речи, уништио 1230 гушчијих пера од чега је пострадала 61 и по гуска... Крстили су га три дана пре епидемије куге, његова деца нису знала да читају, 24 небеских тела у галаксији названо је именима његових јунака.

Пројекат има довољно атракција. У једној сали вам дају да помилујете миле мачиће уз живу арију Офелије, у другој је нова фарса, чак кич: компонован у реп стилу патриотски говор писца Ивана Тургењева о томе да у Русији као нигде осећају и разумеју Шекспира, у трећој оживели ужас из сна леди Макбет.

Према речима познатог шекспиролога Алексеја Бартошевича, од Театра нација и његове љубави према експериментима он није очекивао класичну интерпретацију Шекспира. И као посебан жанр — полупародије, полуинсталације — тако смело решење за ”јубилеј” је занимљиво-

Сасвим је јасно да у основи ове представе лежи савремени, иронични поглед младе генерације која гледа свакакве старе класичне вредности са иронијом, опрезношћу, не жури да им верује и дели високе речи и појмове.

Кад падне завеса публику изводе из лавиринта на балкон главне сцене. Лустер ове историјске сале гласом Лије Ахеџакове сећа се поставке 1901. године — драме Бура, хода ка Шекспоровом стваралаштву, његовог уметничког тестамента. Савремени експериментатори коначно одају пошту озбиљном и дубоком проницању у стихију најзагонетнијег драматурга у светској историји.

Карина Ивашко,