Zašto Dačić preti svom narodu?

Na proslavi 99. godišnjice Cerske bitke, prve važne pobede Srba i saveznika u Prvom svetskom ratu, na račun premijera Ivice Dačića čula se replika „izdajnik“. Autora replike, člana srbskog partiotskog pokreta Dveri zadržala je policija, mada je ranije premijer bio poznato po tome što se „spuštao“ do diskusija sa ljudima iz gomile, nezadovoljnim pojedinim njegovim dejstvima.

Kao da nije obratio pažnju na to da je takva nimalo laskava karakteristika očgiledno rezultat nezadovoljstva kosovskom strategijom vlasti, tamo je Ivica Dačić dao izjavu koja je navela kosovske Srbe na negodovanje. Iz reči lidera SPS sledi da će srbski činovnici na Kosovu koji vode „antidržavnu“ politiku biti otpušteni. Antidržavna po Dačiću je ona koja ometa formiranje srbskih struktura u pravnom sistemu Republike Kosova. Sam premijer, naravno, ne govori tako: on koristi formulaciju „legalno izabrani predstavnci, koji će biti priznati na međunarodnom nivou“. Srpsku samoupravu na severu pokrajine koja je 14 godina osiguravala normalno funkcionisanje opština, Dačić je nazvao nekim paralelnim strukturama koje niko ne priznaje. Tačnije, očigledno je vreme da budu otpisani, mada su na vlast došli, kako je ispravno istakao poslanik DSS Marko Jakšić, u toku izbora koje je zakazala Dačićeva koleginica iz socijalističke partije, gospođa Đukić-Dejanović, tada još predsednik Skupštine.

Radi se o tome što sprski lideri sa severa Kosova pozivaju na bojkot lokalnih izbora, koji treba da budu održani u novembru 2013. godine kao  izbori unutar "Republike Kosovo", makar i (moguće) bez raznih simbola državnosti Kosova na listićima.

A u preostalom delu Kosova sve češće govore da ako srpske stranke pokrajine izađu na lokalne, zatim i na parlamentarne izbore kao jedinstveni spisak, ubuduće mogu da dobiju u skupštini do 30% mesta, što, naravno, nije kontrolni paket, ali je već dovoljno da se ozbiljno utiče na odluke vlasti u Prištini. Po svemu sudeći, takva mogućnost je uplašila šefa diplomatije samoproglašene države Envera Hodžaja, koji je na svom tviteru napisao da jedinstveni sprski spisak ubija pluralizam i nanosi štetu principu višenacionalnosti. Ostaje nejasno zašto činovnik vidi destruktivnost u jedinstvu i zašto se unutrašnjim poslovima svoje, kako on smatra, države odjednom pozabavio ministar inostranih poslova – to je kao kada bi gospođa Alisa Marić odjednom krenula da razmatra Južni tok.

Kosovsko-albanski i kosovsko-sprski politikolozi i politički poslenici tradicionalno se razilaze u tumačenju predstojećih izbora. Tako po mišljenju profesora Nedžmedina Spahijua, briselski sporazumi premijera Srbije i Kosova su dali Beogradu čak više nego što je mogao da očekuje, bilo bi glupo ne iskoristiti tu mogućnost i ne učestvovati na izborima. A otpor severa Kosova on za Glas Rusije objašnjava ovako.

- Koliko god je Briselski dogovor povoljan za Srbe i za Beograd, ipak određene strukture će izgubiti neku prednost koju su imali do sada, a doćiće neki novi na scenu. Onaj ko je na vlasti, ko je do sada pr idobijao od određenih situacija je uvek sklon da sačuva to stanje a ne da promeni, ne vodeći računa o tome da li je to interes većine ili nije. U ovom slučaju je interes većine Srba i Beograda da se uradi promena.

Kakav će biti odaziv na severu, više ili manje je jasno bar iz rezultata prethodnog referenduma na zimu 2012. godine, u toku kojeg je 99,5% glasača izrazilo nepoverenje organima vlasti „takozvane Republike Kosovo“. U razgovoru za Glas Rusije Milan Ivanović, predsednik Srbskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije podvlači da kosovski izbori protivreče međunarodnom pravu.

- Ne važi na Kosovu ni američki ustav, ni nemački, ni ruski. Važi samo rezolucija 1244, a po njoj izbore na Kosovu mora da raspiše UNMIK, odnosno UN. U tehničkom smislu može da ih sprovede organizacija koja bude određena od strane UNMIK - a, ali mislim da su ovakvi izbori, koje raspisuje albanska strana, neligitmni i naravno statusno sasvim određeni. Njima mi gubimo šansu da sačuvamo ovaj prostor. Srbi južno od Ibra su ušli u izborni proces po kosovskim zakonima pre par godina i oni su sada u daleko tež e m položaju nego što smo mi. Dakle, i to pokazuje što treba uraditi. Sigurno da će Srbi južno od Ibra u jednom delu izaći na izbore, oni su u albanskom okruženju.

Između ostalog izjavljeno je da na lokalnim izborima mogu da učestvuju svi koji su rođeni na Kosovu. Znači li to da će u formiranju „legalnih institucija“ učestovati i sam premijer Srbije Ivica Dačić, koji je rodom iz Prizrena?

Timur Blohin,