SAD gube vlast nad svetom, njihova reč sve manje znači !

Pošto se Obama, kao i Buš pre njega, obično ne potčinjava zakonu SAD, Bela kuća smatra da predsednik Rusije Putin takođe ne treba da se potčinjava ruskom i međunarodnom zakonu, već da ukine odluku migracione službe o davanju azila i isporuči Snoudena Vašingtonu. Vašington je očekivao da će mu Rusija predati Snoudena samo zato što su oni to zahtevali. Vašington, kao dvogodišnje dete, ne može da shvati da njegovi zahtevi nemaju prioritet u odnosu na međunarodni zakon i na unutrašnje pravne procese svake zemlje.

REČ SAD NIŠTA NE ZNAČI

Kako je Rusija samo smela da stane u odbranu zakona i protiv „nezamenljive nacije“?! Zvanični predstavnik Bele kuće izjavio je da moron iz Bele kuće može da kazni Putina tako što sledećeg meseca neće otputovati u Moskvu na sastanak sa njim. Siguran sam da je Putinu svejedno da li će se moron iz Bele kuće pojaviti ili ne. Vreme vladavine morona iz Bele kuće bliži se kraju, dok će Putin, ako ga CIA ne ubije, ostati da vlada još jedan mandat. I više od toga, odsad će svaki ruski predsednik znati – reč SAD ništa ne znači.

Klinton, oba Buša i sadašnji moron iz Bele kuće prekršili su sve sporazume koje je Regan zaključio sa Gorbačovom. Zašto da se predsednik Rusije, zemlje koja se rukovodi zakonom, sastaje sa tiraninom? Ne želeći da zaostaju za detinjastom Belom kućom, članovi Predstavničkog doma SAD i Senata dodali su svoj „cent“ na sramotu Amerike. Prema novinskim izveštajima, mamlazi iz Kongresa „ljutito su reagovali“ i upozorili na „ozbiljne posledice za američko-ruske odnose“. To je jedna u nizu demonstracija ogromne nadmenosti SAD. Samo Rusija treba da brine o posledicama. A Vašington ne treba da brine. Njegovo Imperatorsko Visočanstvo jednostavno će Putinu uskratiti audijenciju.

Izgleda da Kongres nije svestan sopstvene šizofrenije. S jedne strane, Kongres je zabrinut zbog protivzakonite i protivustavne špijunaže Nacionalne agencije Štazi – posebno zbog špijunaže samog Kongresa i – pokušava da uskrati finansiranje programa za nadgledanje. Amandman na račun vojnih rashoda, koji je podneo republikanac iz Mičigena Džastin Amaš, gotovo da je prošao. Taj amandman je pobedio sa malom prednošću glasova dobijenim u industriji špijunaže.

S druge strane, bez obzira na zabrinutost zbog uhođenja, Kongresu je potreban skalp odvažnog heroja Edvarda Snoudena, koji im je ispričao o tom uhođenju. U ovom slučaju vidimo ispoljavanje istorijske gluposti vlade – pucaj u glasnika.

UBICE ŽENA I DECE Samo neke desničarske lude veruju da je univerzalno praćenje svakog Amerikanca neophodno radi bezbednosti SAD. Nacionalna agencija Štazi boriće se iz sve snage i ucenjivati sve članove Predstavničkog doma i Senata, ali će ta ucena sama po sebi podrezati krila agenciji ili se makar možemo tome nadati. Ako se to uskoro ne dogodi, agencija će imati vremena da organizuje isfabrikovan slučaj za skretanje pažnje, koji će potresti narod nalik na stado ovaca i učiniti kraj pokušajima da se obuzda agencija prevaranata.

SAD se nalaze na ivici ekonomskog kolapsa. Takozvana „velesila“, zemlja-bankrot, posle osam godina pokušavanja nije mogla da osvoji Irak i bila je primorana da se preda. Posle jedanaest godina, „velesila“ je poražena u Avganistanu od nekoliko hiljada lako naoružanih talibana i sada, podvivši rep, beži u zaklon.

Vašington kompenzuje svoju vojnu impotenciju činjenjem ratnih zločina protiv civilnog stanovništva. Američki vojnici su odlične ubice žena, dece, seoskih starešina i saradnika humanitarnih organizacija. Sve za šta je sposobna moćna „velesila“ je – da puca iz bespilotnih aviona po stambenim zgradama farmera, zemunicama, školama i medicinskim centrima.

Šizofreni stanari Bele kuće učinili su Amerikance omraženim narodom. Oni koji planiraju da pobegnu od rastuće tiranije već shvataju da će ih, gde god da potraže utočište, primati kao parazite iz najomraženije nacije, a oni će igrati ulogu žrtvenog jarca i takođe biti izloženi riziku da budu uništeni u represiji protiv nedavnih zločina Vašingtona.

Vašington je upropastio sve perspektive za Amerikance kako u svojoj zemlji, tako i u inostranstvu.

Pol Krejg Roberts (Paul Craig Roberts) bio je pomoćnik ministra finansija za ekonomsku politiku i urednik lista „Volstrit Džornal“ . Bio je uvodničar i drugih medija i predavao na više univerziteta. Njegovi komentatorski tekstovi na internetu stvorili su mu sledbenike širom sveta.