Obama postavio sirijsku zamku samom sebi

Konstantin Dolgov, opunomoćenik Ministarstva spoljnih poslova RF za ljudska prava, sa svoje strane ističe da napad na Siriju neće biti moguće objasniti humanitarnim razlozima, jer američki metodi zaštite sirijskog civilnog stanovništva nanose tom istom stanovništvu još više štete. „Za nas je neprihvatljiv princip ‘zaštite’ civilnog stanovništva kojim mu se nanosi još veća šteta. Mi se sećamo tragičnih događaja vezanih za nezakonitu primenu sile prema bivšoj Jugoslaviji. Zatim su na isti način ‘štitili stanovništvo’ (opet pod navodnicima) u Iraku i Libiji. Avganistan je očigledan primer takve zaštite. Tamo u napadima bespilotnih letelica i avijacije međunarodnih snaga ginu stotine mirnih žitelja, među kojima su i žene i deca“, izjavio je Dolgov.

„Mi polazimo od toga da se poštovanje ljudskih prava i prekid stradanja koja trpe građani Sirije najbrže mogu dostići političkim regulisanjem sirijskog konflikta putem dijaloga između zaraćenih strana“, rekao je dilomata.

U tom kontekstu ruski eksperti smatraju da se prilikom donošenja odluke o „odloženoj primeni sile“ protiv Damaska Barak Obama rukovodio pre svega političkom situacijom u samoj Americi.

„Obama je po obrazovanju pravnik i njemu je, za razliku od predsednika Buša, stalo da svoje poteze prikaže kao legitimne, pogotovo u situaciji kada britanski saveznik nije podržao njegove planove, što je za njega bio jak udarac“, izjavio je za „Komersant“ Dmitrij Trenjin, direktor Moskovskog Karnegi centra. „Obami je stalo da bar sa Kongresom podeli odgovornost“, kaže ekspert i dodaje da je sadašnji predsednik SAD „u većoj meri političar nego geopolitičar, i za njega stanje u samoj Americi još uvek ima prioritet“.

Aleksej Malašenko, profesor Moskovskog državnog univerziteta međunarodnih odnosa (MGIMO) i član naučnog saveta Moskovskog Karnegi centra, takođe smatra da se Obama suočio sa neprihvatanjem njegove inicijative u SAD i u svetu, i zato sada ne želi da snosi odgovornost za novi rat: „Sasvim je očigledno da većina republikanaca u Kongresu podržava vojnu intervenciju. Tu ideju podržava i jedan deo demokrata. Ali jedno je zakonodavni organ, a drugo su ljudi koji odlučuju o konkretnim političkim potezima, jer će oni na kraju odgovarati pred javnošću.“

Politikolog je pojasnio da će se napad na Siriju negativno odraziti na Obaminu popularnost i autoritet posle krajnje nepopularnih ratova u Iraku i Avganistanu i ubistva ambasadora u Libiji, a Obama želi uspešno da okonča svoj drugi predsednički mandat.

 

Malašenko pretpostavlja da su Amerikanci u sirijskom pitanju sami sebi postavili zamku. Oni i sami shvataju da rezultat tog napada neće biti ni okončanje građanskog rata, ni svrgavanje Bašara Asada. Sada je situacija takva da Bela kuća ne može da obustavi podršku sirijskim pobunjenicima, ali ne želi ni da izda naređenje o beskorisnoj vojnoj intervenciji. „Ako SAD ne izvrše taj napad, to će biti znak njihove sopstvene slabosti. Ako ga izvrše, to će biti znak da su pogrešili. Obama će u svakoj varijanti biti izložen kritici, i u svakoj varijanti će biti jasno da američki kurs uopšte nije jasan“, konstatuje Malašenko.

Ekspert ne isključuje mogućnost da uopšte ne bude napada na Siriju: „Meni se zbog nečega čini da će SAD stalno tražiti povod da odlože napad. Čas je to predstojeći samit G-20, čas komisija UN treba da ispita šta se dogodilo... Možda će na kraju krajeva Amerikanci ‘ispoljiti humanost’.“