Kome će pripasti Nobelova nagrada za književnost za 2014?

Najozbinjniji kandidati  su: pesnik Adonis iz Sirije, i prozni pisci - Ngugi Van Thionogo iz Kenije, Miln Kindera iz Fracuske, Haruki Murakami iz Japna i Beloruskinja koja živi u Nemačkoj Svetlana Aleksijevič,   novinarka,  autorka dokumentarne proze.

Danas  četvrtak 9. oktobra Nobelov  komitet  Švedske kraljevske akademije obelodaniće ime laureta Nobelove nagrade za književnost  za 2014.  g.  Sva pažnja svetske kuturne javnosti usmerena je na ovaj događaj, i još jednom se pretresaju šanse kandidata koji bi mogli ući u uži izbor za ovo najviše svetsko priznanje za književnsot.  

Ustvari,  Nobelov komitet je odavano doneo odluku,  ali se ona čuva u najstrožoj  tajnosti. Sa velikim intersovanjem u javnosti  se analizira   mogući laureat i to  sa stanovišta  jezika na kome piše,  zemlje iz koje kandidat potiče, književni  žanr pa čak i starost  kandidata.

Književni kružoci Stokholma već su sastavili „portert“ prošlogodišnjg dobotnice,  kanadske spisateljice kratkih priča Elis Munro i na osnovu te metodologije „promovisali“   listu sa glavnim   kandidatima za ovogodišnju nagradu na kojoj se nalaze:  romanopisac Haruki Murakami iz Japana,  pesnik iz Sirije Adonis, romaopisac Ngugi Van Thiongo iz Kenije, i Milan Kundera  češko-francuski pisac, Svetlana Aleksijevič,  beloruska novinarka koja živi u Nemačkoj i piše dokumentarnu prozu.

Veoma bi bilo teško izabrati jednog od njih za  glavnog favorita,  pošto su im šanse  poptuno izjednačene. 

U nedvnom intervjuju Agenciji Frans Pres (AFP),  poznati knjižar iz Stokhoma  je rakao: “Imamo,  naravno par ideja,  ali to je sve u predelima mašte“. 

Kao što je poznato, sama procedura izbora pobednika u Švedskoj akademiji je od samog početka bila i ostala „tajna sa sedam pečata„.  Niko zapravo ne zna kako Nobelov komitet bira najbonjeg psica. Sve rasprave  o kandidatima se evo već pola veka  vode iza zatvorneih vrata.

Poznato je samo da Akademija svakog februra sastavlja spisak kandidata.  Na spisku kandidata za 2014.  g. koji je zaključen 14.  februara bilo je  ukupno 210 imena,  a u maju taj broj je spao na svega 5 favorita.

Novinari su, kao što se zna,  radoznao soj,  pa se i ovog puta AFP upustila da sazana šta se zbiva iza logike književen porote po već spomenutim „partijama i pozicijama„.

Jezik

Prvi i najjači argumen je jezik. Autori koji pišu na engleskom jeziku su dobili Nobela 27 puta u poređenju  sa piscima francuskog i nemačkog govornog područja koji su ovo prunanje „izvojevali„ samo 13 puta.

Klaes Valin,  književna kritičarka švedskog tabloida Aftonbladet   smatra da se u praksi Nobelvog komieta  vrlo retko dešava da nagradu dodeli piscima istog jezika dve godine uzastpno. Ona zato pretpostavlja da će najverovatnije engleski ovog puta biti isključe posle nagarde  Elis Munro za 2013. g.

Ukoliko se pak desi,  mudruje dalje  kritičarka tabloid Aftonbladet Klaes Valin, da ponovo laureat bude iz tog jezika kao lane,  onda on mora biti iz zemlje „druge  strane sveta,  po mogućnosti udaljene od Kanade,  odakle je prošlogodišnja laureatkinja“.

Prema ovoj logici autori iz SAD Džojs Kerol Outs i Ani Karson iz Kanade de su isključeni  kako bi se izbeglo ponavljanje.

Geografija

Pošto je Nobelova nagrada globalna,  geografija ima  važan značaj. Izdavač Elizabet Grej tim povodom zaključuje: “Dosta dugo je prošlo vremena od kad je posldnji put nagarađen neki autor iz Afrike“. Inače,  afrički autori su dobili Nobelovu nagardu za književnost samo četri puta,  a poslednj put to je bio Džoj Maskvel 2002.

Kritičarka Klaes Valen je  tim povodom napisala da je najozbinjniji kandidat iz Afrike ovog puta  Ngugi Va Thionog iz Kenije uloliko se  ne bude dala prednsot piscu iz Somalije  Nurudinu Farahu,  koji je ominjen u  akademskim krugovima.

Žanr

Književni žanrove deluju po sledećim principima:
„Svakome vremenu svoja umetnost, svakoj umetnosti - svoja  sloboda.„

Lauretakinja za 2013.  Kanađanka Elis Munro je majstor kratkih priča. Za 1997.  g.  Nobela je dobio italjanskai dramski pisac i glumac Dario Fo, prvi put posle 1934.  kad je Nobela dobio Luiđi Pirandelo,  itajinaski pisac groteski,  pa tako može biti nagrađen bilo koji književni žanr.

Na spisku kandidata  za 2014.  preovlađuju romanopisci,  pa baš zato odluka može biti doneta u korist  drmskog pisca ili pesnika, među kojima su Adonis iz Sirije,  Iv Bonfua iz Francuskem,  Kon Un iz Južne Koreje.

Po mišljenju književne kritičarke Karlson, “Švedska  akdemija može dodeliti nagradu beloruskoj novinarki Svetlani  Aleksijevič za  dokumentarnu prozu.

Starost

Među pretednetima su vremešni pisci. Zato nagarda može pripasti bilo kome od njih,  dok ne bude kasno. . .

-Kad je Švedska akademija dodleila nagradu britasnskom drmaskom piscu  Heroldu Pinteru (2005)  i švedskom pesniku  Tomasu Transtrojmeru ( 2011),  tako se nešto deseilo,  dobili su je u poslednjem momentu,  predočava  kritičarka Valin  i dodaje:
- Starost je snažan arguent  u korist Milana Kuindere koji je već navršio 84.  godine. 

Kad je u pitanju japanski živi klasik Haruki Murakami, koga više vole čitaoci nego što ga cene kritičari, kritičarka  Karlosn je rekla da  bi ta odluka bila dočekana na „ura„ kod čitalaca i podsetila da je Murakami popularan i među novinarima,  ali je očigledno „da mu nedostaje  dubina„.

Izdavač Elizabet Grejt je uoči sutrašnjeg dana odluke izjavila:  “Autori moraju umeti da prenose snažana osećanja. Njihov rad se ne sme svoditi na prostu zabavu. Misija pisca je da pobuđuje ljude da misle i da traže smisao života.“

Branko Rakočević