Коме ће припасти Нобелова награда за књижевност за 2014?

Најозбињнији кандидати  су: песник Адонис из Сирије, и прозни писци - Нгуги Ван Тхионого из Кеније, Милн Киндера из Фрацуске, Харуки Мураками из Јапна и Белорускиња која живи у Немачкој Светлана Алексијевич,   новинарка,  ауторка документарне прозе.

Данас  четвртак 9. октобра Нобелов  комитет  Шведске краљевске академије обелоданиће име лаурета Нобелове награде за књижевност  за 2014.  г.  Сва пажња светске кутурне јавности усмерена је на овај догађај, и још једном се претресају шансе кандидата који би могли ући у ужи избор за ово највише светско признање за књижевнсот.  

Уствари,  Нобелов комитет је одавано донео одлуку,  али се она чува у најстрожој  тајности. Са великим интерсовањем у јавности  се анализира   могући лауреат и то  са становишта  језика на коме пише,  земље из које кандидат потиче, књижевни  жанр па чак и старост  кандидата.

Књижевни кружоци Стокхолма већ су саставили „портерт“ прошлогодишњг доботнице,  канадске списатељице кратких прича Елис Мунро и на основу те методологије „промовисали“   листу са главним   кандидатима за овогодишњу награду на којој се налазе:  романописац Харуки Мураками из Јапана,  песник из Сирије Адонис, ромаописац Нгуги Ван Тхионго из Кеније, и Милан Кундера  чешко-француски писац, Светлана Алексијевич,  белоруска новинарка која живи у Немачкој и пише документарну прозу.

Веома би било тешко изабрати једног од њих за  главног фаворита,  пошто су им шансе  поптуно изједначене. 

У недвном интервјују Агенцији Франс Прес (AFP),  познати књижар из Стокхома  је ракао: “Имамо,  наравно пар идеја,  али то је све у пределима маште“. 

Као што је познато, сама процедура избора победника у Шведској академији је од самог почетка била и остала „тајна са седам печата„.  Нико заправо не зна како Нобелов комитет бира најбоњег псица. Све расправе  о кандидатима се ево већ пола века  воде иза затворнеих врата.

Познато је само да Академија сваког фебрура саставља списак кандидата.  На списку кандидата за 2014.  г. који је закључен 14.  фебруара било је  укупно 210 имена,  а у мају тај број је спао на свега 5 фаворита.

Новинари су, као што се зна,  радознао сој,  па се и овог пута АFP упустила да сазана шта се збива иза логике књижевен пороте по већ споменутим „партијама и позицијама„.

Језик

Први и најјачи аргумен је језик. Аутори који пишу на енглеском језику су добили Нобела 27 пута у поређењу  са писцима француског и немачког говорног подручја који су ово прунање „извојевали„ само 13 пута.

Клаес Валин,  књижевна критичаркa шведског таблоидa Aftonbladet   сматра да се у пракси Нобелвог комиета  врло ретко дешава да награду додели писцима истог језика две године узастпно. Она зато претпоставља да ће највероватније енглески овог пута бити искључе после нагарде  Елис Мунро за 2013. г.

Уколико се пак деси,  мудрује даље  критичарка таблоид Aftonbladet Клаес Валин, да поново лауреат буде из тог језика као лане,  онда он мора бити из земље „друге  стране света,  по могућности удаљене од Канаде,  одакле је прошлогодишња лауреаткиња“.

Према овој логици аутори из САД Џојс Керол Оутс и Ани Карсон из Канаде де су искључени  како би се избегло понављање.

Географија

Пошто је Нобелова награда глобална,  географија има  важан значај. Издавач Елизабет Греј тим поводом закључује: “Доста дуго је прошло времена од кад је послдњи пут нагарађен неки аутор из Африке“. Иначе,  афрички аутори су добили Нобелову нагарду за књижевност само четри пута,  а последњ пут то је био Џој Масквел 2002.

Критичарка Клаес Вален је  тим поводом написала да је најозбињнији кандидат из Африке овог пута  Нгуги Ва Тхионог из Кеније улолико се  не буде дала преднсот писцу из Сомалије  Нурудину Фараху,  који је омињен у  академским круговима.

Жанр

Књижевни жанрове делују по следећим принципима:
„Свакоме времену своја уметност, свакој уметности - своја  слобода.„

Лауретакиња за 2013.  Канађанка Елис Мунро је мајстор кратких прича. За 1997.  г.  Нобела је добио италјанскаи драмски писац и глумац Дарио Фо, први пут после 1934.  кад је Нобела добио Луиђи Пирандело,  итајинаски писац гротески,  па тако може бити награђен било који књижевни жанр.

На списку кандидата  за 2014.  преовлађују романописци,  па баш зато одлука може бити донета у корист  дрмског писца или песника, међу којима су Адонис из Сирије,  Ив Бонфуа из Францускем,  Кон Ун из Јужне Кореје.

По мишљењу књижевне критичарке Карлсон, “Шведска  акдемија може доделити награду белоруској новинарки Светлани  Алексијевич за  документарну прозу.

Старост

Међу претеднетима су времешни писци. Зато нагарда може припасти било коме од њих,  док не буде касно. . .

-Кад је Шведска академија додлеила награду бритаснском дрмаском писцу  Херолду Пинтеру (2005)  и шведском песнику  Томасу Транстројмеру ( 2011),  тако се нешто десеило,  добили су је у последњем моменту,  предочава  критичарка Валин  и додаје:
- Старост је снажан аргуент  у корист Милана Куиндере који је већ навршио 84.  године. 

Кад је у питању јапански живи класик Харуки Мураками, кога више воле читаоци него што га цене критичари, критичарка  Карлосн је рекла да  би та одлука била дочекана на „ура„ код читалаца и подсетила да је Мураками популаран и међу новинарима,  али је очигледно „да му недостаје  дубина„.

Издавач Елизабет Грејт је уочи сутрашњег дана одлуке изјавила:  “Аутори морају умети да преносе снажана осећања. Њихов рад се не сме сводити на просту забаву. Мисија писца је да побуђује људе да мисле и да траже смисао живота.“

Бранко Ракочевић