Gas i sankcije: Brisel će platiti za sve

Zimske isporuke ruskog gasa u Ukrajinu moraće da finansira EU. Takvu izjavu dala je kancelar Nemačke Angela Merkel. Ministar inostranih poslova Nemačke u međuvremenu poziva Brisel da odredi uslove ukidanja sankcija Rusiji.

Rusija ima sve osnove da traži pretplatu za gas, priznala je Angela Merkel. Nemački kancelar je pozvala EU da osigura etapno finansiranje gasnih isporuka ruskog plavog goriva u Ukrajinu. Posebno je važno izdvojiti sredstva od novembra do februara, pošto u februaru Kijev će dobiti novi paket pomoći od MMF, istakla je Merkel. Različite koncepcije ovakvog „etapnog finansiranja“ razmatraće se na pregovorima Rusije i Ukrajine uz učešće evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera, koji će biti održani 29. oktobra, saopštila je federalni kancelar.

Poslednji sastanak o gasnim pitanjima u formatu Rusija-Ukrajina-Evropska komisija održan je 26. septembra. Tada je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger izjavio da Ukrajina do kraja godine treba da isplati Gaspromu 3,1 milijardu dolara, pri tome dve milijarde treba da stignu na račun ruske kompanije najkasnije do oktobra. Evropska komisija obećava da će dati Kijevu jednu milijardu. Gde će on naći preostalu sumu, ne zna se.

Za vreme otegnutog gasnog spora ruski predsednik Vladimir Putin više puta je predlagao Evropi da se sama pobrine za plaćanje ukrajinskih dugova – umesto da pritiska Rusiju, primoravajući je da isporučuje gas Ukrajincima faktički besplatno. Brisel na ove predloge do nedavno nije reagovao. Ali zahladnelo je i evrpljani su se odmah setili predloga Moskve. Svoju ulogu je odigrala najverovatnije predstojeća smena činovnika Evropskog parlamenta i Evropske komisije, smatra ekspert Nikolaj Podljevskih.

- Smena vlasti može zaista da postavi nove akcente u odnosima između Rusije i Evrope, Rusije i Ukrajine. Posebno to može da se odrazi na pregovore. Poslednja runda je planirana za 29. oktobar i posle toga novi komesari stupaju na dužnost. Naravno, od Slovaka Maroša Šefčoviča mogu da se očekuju drugi akcenti, pomalo drugačija politika. I to je vezano za različite položaje koje zauzimaju zemlje odakle su oni kandidovani za ovu dužnost. Nemačka ima prilično nezavisnu politiku i ogormni ugled u EU, a Slovačka će mnogo više zavisit od opštih postavki koje se formiraju u Briselu.

A ove opšte postavke, po svemu sudeći, postepeno se menjaju. Evropa je već osetila na sebi efekat antiruskih sankcija, uvedenih pod pritiskom Vašingtona. Rusija, naravno, takođe oseća ovaj efekat, ali nema namere da za bilo šta moli Brisel, podvukao je nedavno šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

- Proračuni da se Rusija natera da odstupi od istine, pravde, primenjujući pretnje i pritiske, sankcije – ovi proračuni su iluzorni. Sankcije koje su objavili Amerikanci, EU, niz drugih država, protivpravne su, ne mogu da doprinose ni deeskalaciji konflikta, ni zaštiti prava stanovništva Ukrajine. Ovi koraci koji su bili preduzeti pod žestokim pritiskom od strane SAD (ako se govori o evropljanima) protivreče interesima samih zemalja EU. Za njih je Rusija jedan od vodećih ekonomskih partnera – i šteta koju žele da nam nanesu, nanosi se i zemljama EU.

Evropljani sve to odlično shvataju. Ali stoje pred izborom da nastave da povlađuju Vašingtonu li da se ipak pobrinu za sopstveno blagostanje. Druga varijanta je očigledno poželjnija. Ministar inostranih poslova Nemčake izjavio je da je vreme da se odredi spisak uslova za ukidanje sankcija Rusiji. Istina, Frank-Valter Štajnmajer se odmah ogradio da vreme za to još nije došlo i predstavo je spisak zahteva Moskvi – delimično tesško ostvarivih. Ali to je već diplomatija – ne može Berlin tako naglo da se povuče, a da ne izgubi obraz.

Igor Silecki,