Grabar-Kitarović: Evroatlantizam i zbližavanje sa Srbijom

Da li se zaista, kako smatra srbski premijer, gospođa Grabar-Kitarović «šalila» na račun uslova? I kako uopšte novi predsednik može da utiče na odnose Zagreba i Beograda, uzimajći u obzir koliko je osetnu ulogu «srbski aspekt» odigrao u predizbornoj kampanji?

Hrvatska je prvi put u istoriji izabrala ženu za predsednika. Ranije ministar spoljnih poslova zemlje i pomoćnik generalnog sekretara NATO-a, Kolinda Grabar-Kitarović sa minimalnom prednošću pobedila je Ivu Josipovića, koji se kandidovao za drugi mandat.

U toku predizbornih debata mnogo buke podigla je izjava Grabar-Kitarović o tome da Zagreb može da postavi Beogradu uslove za dalju evrointegraciju. Oni se tiču povratka nestalih u toku rata. Pri tome političarka je podvukla da se zalaže za prava manjina u svojoj zemlji, znači, ima pravo da to isto traži od Srbije. Istina, u prvom istupanju posle objavljivanja preliminarnih rezultata glasanja, pobednica se obratila isključivo «dragim Hrvatima i Hrvaticama».

Da li se zaista, kako smatra srbski premijer, gospođa Grabar-Kitarović «šalila» na račun uslova? I kako uopšte novi predsednik može da utiče na odnose Zagreba i Beograda, uzimajći u obzir koliko je osetnu ulogu «srbski aspekt» odigrao u predizbornoj kampanji? Ova i druga pitanja Sputnjik Srbija postavio je poznatom zagrebačkom politikologu, bivšem savetniku MSP-a Hrvatske Davoru Đeneru:

- Treba zaboraviti neke stvari koje su izrečene u kampanji i ne treba očekivati bilo kakve dodatne probleme u odnosima između Zagreba i Beograda. Naprotiv, valja očekivati da će predsednica Grabar-Kitarović, koja dolazi iz proevropskih konzervativnih krugova, biti zainteresovana za saradnju i sa predsednikom Srbije Nikolićem i sa premijerom Vučićem, koji isto tako dolaze iz konzervativnog političkog polja. Mislim da će gospođa Grabar-Kitarović lakše razgovarati sa predsednikom Nikolićem, nego što je to mogao gospodin Josipović, koji je od početka mandata srbskog predsednika bio preterano rezervisan u toj komunikaciji, zbog svoje čvrste povezanosti sa prethodnim šefom države Tadićem.

Postoji mišljenje da će pobeda gospođe Grabar-Kitarović u izvesnom smislu «oživeti» HDZ, pri tome po obrascu iz 90-ih. Retorika poput reči predsednika stranke Karamarka o neophodnosti da Srbija prizna zakonitost operacije Oluja, verovatno može da izazove negodovanje Beograda…

- Njihova retorika u izborima je bila sa nešto više nacionalnih tenzija, ali, pre svega, zbog toga što je toj stranci bilo važno da potisne sve konkurente na desnoj margini. Slična je situacija sa Srbskom naprednom strankom. Međutim, poređivanje SNS sa SRS 90-ih nema nikakvog smisla, kao što nema nikakvog smisla poređivanje današnje HDZ sa tuđmanovim HDZ.

Ako se govori o odnosima Zagreba i Moskve, u celini 2014. godina je ispala pozitivna – izjavio je nedavno ambasador Rusije u Hrvatskoj Robert Markarjan. A kakvi će oni biti nadalje? Gospođa Garbar Kitarović je bila u Moskvi pre 9 godina u rangu šefa diplomatije, nazvala je Sergeja Lavrova «pravim džentlmenom» i sanjala da poseti jednu od najstarijih moskovskih pijaca. Ali to nema veze sa politikom…

- Gospođa Grabar-Kitarović je uvek bila izrazito evroatlatski orjentisana političarka, za razliku od gospodina Josipovića, koji je pokušavao zagovarati nekakvu politiku ekvidistanci prema NATO-u sa jedne strane i Rusiji s druge strane. U prethodnim fazama bio je sklon da bodri da najveću nacionalnu energetsku kompaniju INA preuzme Gaspromnjeft ili Rosnjeft. Kod gospođe Grabar Kitarović radi se o drugačijoj politici. Ona je, pre svega, usmerena na savezništvo Hrvatske sa SAD, Nemačkom i centralnom Evropom, i, poput bivšeg premijera Sanadera, izrazito je skeptična prema većoj saradnji sa Rusijom.

Timur Blohin,