Грабар-Китаровић: Евроатлантизам и зближавање са Србијом

Да ли се заиста, како сматра србски премијер, госпођа Грабар-Китаровић «шалила» на рачун услова? И како уопште нови председник може да утиче на односе Загреба и Београда, узимајћи у обзир колико је осетну улогу «србски аспект» одиграо у предизборној кампањи?

Хрватска је први пут у историји изабрала жену за председника. Раније министар спољних послова земље и помоћник генералног секретара НАТО-а, Колинда Грабар-Китаровић са минималном предношћу победила је Иву Јосиповића, који се кандидовао за други мандат.

У току предизборних дебата много буке подигла је изјава Грабар-Китаровић о томе да Загреб може да постави Београду услове за даљу евроинтеграцију. Они се тичу повратка несталих у току рата. При томе политичарка је подвукла да се залаже за права мањина у својој земљи, значи, има право да то исто тражи од Србије. Истина, у првом иступању после објављивања прелиминарних резултата гласања, победница се обратила искључиво «драгим Хрватима и Хрватицама».

Да ли се заиста, како сматра србски премијер, госпођа Грабар-Китаровић «шалила» на рачун услова? И како уопште нови председник може да утиче на односе Загреба и Београда, узимајћи у обзир колико је осетну улогу «србски аспект» одиграо у предизборној кампањи? Ова и друга питања Спутњик Србија поставио је познатом загребачком политикологу, бившем саветнику МСП-а Хрватске Давору Ђенеру:

- Треба заборавити неке ствари које су изречене у кампањи и не треба очекивати било какве додатне проблеме у односима између Загреба и Београда. Напротив, ваља очекивати да ће председница Грабар-Китаровић, која долази из проевропских конзервативних кругова, бити заинтересована за сарадњу и са председником Србије Николићем и са премијером Вучићем, који исто тако долазе из конзервативног политичког поља. Мислим да ће госпођа Грабар-Китаровић лакше разговарати са председником Николићем, него што је то могао господин Јосиповић, који је од почетка мандата србског председника био претерано резервисан у тој комуникацији, због своје чврсте повезаности са претходним шефом државе Тадићем.

Постоји мишљење да ће победа госпође Грабар-Китаровић у извесном смислу «оживети» ХДЗ, при томе по обрасцу из 90-их. Реторика попут речи председника странке Карамарка о неопходности да Србија призна законитост операције Олуја, вероватно може да изазове негодовање Београда…

- Њихова реторика у изборима је била са нешто више националних тензија, али, пре свега, због тога што је тој странци било важно da потиснe све конкуренте на десној маргини. Слична је ситуација са Србском напредном странком. Међутим, поређивање СНС са СРС 90-их нема никаквог смисла, као што нема никаквог смисла поређивање данашње ХДЗ са туђмановим ХДЗ.

Ако се говори о односима Загреба и Москве, у целини 2014. година је испала позитивна – изјавио је недавно амбасадор Русије у Хрватској Роберт Маркарјан. А какви ће они бити надаље? Госпођа Гарбар Китаровић је била у Москви пре 9 година у рангу шефа дипломатије, назвала је Сергеја Лаврова «правим џентлменом» и сањала да посети једну од најстаријих московских пијаца. Али то нема везе са политиком…

- Госпођа Грабар-Китаровић је увек била изразито евроатлатски орјентисана политичарка, за разлику од господина Јосиповића, који је покушавао заговарати некакву политику еквидистанци према НАТО-у са једне стране и Русији с друге стране. У претходним фазама био је склон да бодри да највећу националну енергетску компанију ИНА преузме Гаспромњефт или Росњефт. Код госпође Грабар Китаровић ради се о другачијој политици. Она је, пре свега, усмерена на савезништво Хрватске са САД, Немачком и централном Европом, и, попут бившег премијера Санадера, изразито је скептична према већој сарадњи са Русијом.

Тимур Блохин,