Maloletni Vranjanac hakerisao Amerikance

Protiv M. C. (17) iz Vranja i njegovog vršnjaka D. Č. u Posebnom odeljenju Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, stavljen je zahtev za pokretanje istrage zbog sumnje da su počinili računarsku prevaru, pišu „Novosti”.

Sumnja se da su dvojica Vranjanaca platnim karticama državljana Sjedinjenih Američkih Država naručivali i plaćali robu preko Interneta. Postupak protiv D. Č. je izdvojen, jer je saizvršilac.

Sve je počelo kad je „Microsoft” srpskoj policiji uputio elaborat o opasnoj grupi srpskih hakera koji mesecima haraju Internet prodavnicama u SAD. Iznenađenje policije nije bilo malo kada je utvrđeno da je „opasna grupa hakera”, u stvari golobradi mladić iz Vranja!

U zahtevu za sprovođenje istrage protiv M. C. piše da je kupovao preko sajta www.comtradeshop.com. Naručivao je uglavnom skupe mobilne telefone, kompjutere, igrice, laptope.

Unosio je elektronski nalog preduzeća "CT RETAIL D. O. O.", oštetivši ga za 270.238 dinara. M. C. je kupio šest „Nokijinih” mobilnih telefona vrednih 194.700 dinara, konzolu od 37.777 i laptop koji je koštao isto toliko. Ukupno - 270.238 dinara, mada bi iznos, s obzirom na to da je istraga još uvek u toku, mogao da bude i mnogo veći.

M. C. je robu naručivao na ime Miloš Dimitrijević iz Ulice Esperanto 10 u Vranju. Koristio je poštanske usluge DHL ili „Siti ekspresa”. Pošiljke je uvek preuzimao D. Č.

U početku su telefone poklanjali devojkama, drugarima i rodbini, a onda su počeli, navodno, i da ih prodaju. Priča se da je M. C. i majci prodao laptop ubedivši je da izvesnim mladencima za svadbu pokloni kompjuter, a ne mikrotalasnu rernu kao što je planirala. Laptop je, naravno, naručio iz Amerike, a majci ispostavio račun.

Maloletni M. C. bi mogao da bude osuđen na novčanu kaznu ili zatvor do tri godine, ukoliko ostane ova suma od 270.238 dinara.

Vranjanac je hakerisao na sledeći način: sa kućnog računara upadao je u bazu podataka „elektronskih prodavnica” i informisao se o kupcima i njihovim navikama. Zatim je pravio „fišing alat” (alat za pecanje) odnosno sa Internet adrese prodavnica je slao lažne imejlove vlasnicima kartica tražeći im da mu pošalju brojeve kartica. Po dobijanju brojeva usledila bi kupovina. Roba je, zatim, DHL-om ili „Siti ekspresom” stizala na ime Miloš Dimitrijević iz Ulice Esperanto 10 u Vranju.