Малолетни Врањанац хакерисао Американце

Против М. Ц. (17) из Врања и његовог вршњака Д. Ч. у Посебном одељењу Окружног јавног тужилаштва у Београду за борбу против високотехнолошког криминала, стављен је захтев за покретање истраге због сумње да су починили рачунарску превару, пишу „Новости”.

Сумња се да су двојица Врањанаца платним картицама држављана Сједињених Америчких Држава наручивали и плаћали робу преко Интернета. Поступак против Д. Ч. је издвојен, јер је саизвршилац.

Све је почело кад је „Мајкрософт” српској полицији упутио елаборат о опасној групи српских хакера који месецима харају Интернет продавницама у САД. Изненађење полиције није било мало када је утврђено да је „опасна група хакера”, у ствари голобради младић из Врања!

У захтеву за спровођење истраге против М. Ц. пише да је куповао преко сајта www.comtradeshop.com. Наручивао је углавном скупе мобилне телефоне, компјутере, игрице, лаптопе.

Уносио је електронски налог предузећа "CT RETAIL D. O. O.", оштетивши га за 270.238 динара. М. Ц. је купио шест „Нокијиних” мобилних телефона вредних 194.700 динара, конзолу од 37.777 и лаптоп који је коштао исто толико. Укупно - 270.238 динара, мада би износ, с обзиром на то да је истрага још увек у току, могао да буде и много већи.

М. Ц. је робу наручивао на име Милош Димитријевић из Улице Есперанто 10 у Врању. Користио је поштанске услуге ДХЛ или „Сити експреса”. Пошиљке је увек преузимао Д. Ч.

У почетку су телефоне поклањали девојкама, другарима и родбини, а онда су почели, наводно, и да их продају. Прича се да је М. Ц. и мајци продао лаптоп убедивши је да извесним младенцима за свадбу поклони компјутер, а не микроталасну рерну као што је планирала. Лаптоп је, наравно, наручио из Америке, а мајци испоставио рачун.

Малолетни М. Ц. би могао да буде осуђен на новчану казну или затвор до три године, уколико остане ова сума од 270.238 динара.

Врањанац је хакерисао на следећи начин: са кућног рачунара упадао је у базу података „електронских продавница” и информисао се о купцима и њиховим навикама. Затим је правио „фишинг алат” (алат за пецање) односно са Интернет адресе продавница је слао лажне имејлове власницима картица тражећи им да му пошаљу бројеве картица. По добијању бројева уследила би куповина. Роба је, затим, ДХЛ-ом или „Сити експресом” стизала на име Милош Димитријевић из Улице Есперанто 10 у Врању.