Srbska privreda se guši u birokratiji

Dolazak stranih investitora u Srbiju, između ostalog, koče parafiskalna opterećenja, višak propisa, birokratizacija i pravna nesigurnost, ocenio je Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

„U Srbiji nije sprovedena reforma Poreske uprave i zbog toga postoji haotična situacija u kojoj lokalne samouprave, želeći da dođu do nekih prihoda, uvode čitav niz dažbina i taksi, parafiskalnih opterećenja privredi“, rekao je Rajić agenciji Beta.

Komentarišući rezultate ankete nemačko-srbskog poslovnog udruženja o uslovima poslovanja u Srbiji za 2015. godinu, koja je pokazala da raste pesimizam privrednika i činjenicu da su se neke nemačke kompanije opredelile za investiranje u Makedoniji umesto u Srbiji, Rajić je ukazao da investitori koji dođu u Srbiju ne znaju šta ih čeka od tih skrivenih poreza dok ne počnu da rade.

Rajić je rekao da je činjenica da je broj stranih kompanija koje su prošle godine u Makedoniji započele neki posao tri puta veći nego u Srbiji.

On je rekao da je razlog za to reformisan poreski sistem, manji broj dažbina, uređen sistem i manje birokratije.

Rajić je dodao se srbska privreda „guši u birokratiji“ već decenijama.

„Pošto mi insistiramo da smo konkurentni u okruženju jer imamo relativno niži PDV i 15 odsto nam je porez na dobit, ono što je prava muka za investitore i privrednike u Srbiji je što postoje desetine i desetine dažbina koje se ne zovu porezi. Takođe, komunalne usluge u Srbiji su skupe, a privreda plaća vodu 100 odsto skuplje, a odnošenje smeća je 75 odsto skuplje nego za građane“, naveo je on.

Rajić je naveo da je u Nemačkoj cena vode za privredu niža nego za građane, jer se smatra da je privreda prioritet i da bez nje nema dobrog životnog standarda.

„Činjenica je da su neke zemlje, pre svega se tu misli na Makedoniju i Crnu Goru, dosta uradile da poboljšaju privredni ambijent. Pre svega, urađena je reforma poreskog sistema u oblasti oporezivanja zarada, što u Srbiji nije urađeno. To se direktno odražava na zaposlenost, ali i na sivu ekonomiju koja je u Srbiji izuzetno visoka“, naveo je on.

Rajić je kazao da su domaći i strani privrednici očekivali da se u Srbiji reformiše poreski sistem, javni sektor, penzioni i zdravstveni sistem.

„Postoji želja u Vladi da se menjaju neki zakoni koji se odnose na poboljšanje uslova poslovanja, međutim bez krupnih reformskih poteza teško će se napraviti ambijent u kome će kompanije i strani investitori dolaziti u Srbiju“, naveo je on.

Rajić je kazao da investitore uvek „zanima pravna sigurnost“.

„U Srbiji su imovinsko-pravni odnosi nerešeni. Imamo jedan galimatijas, haos…ogroman broj zakona. Trenutno na privredu utiče preko 140 zakona. Privrednicima treba čitav tim pravnih eksperata da im rastumači te zakone“, naveo je on.

Rajić je rekao da u Evropi prosečan spor u oblasti trgovine traje oko četiri meseca, a da je prošle godine u Srbiji zbog štrajka advokata i reforme sudstva skoro devet meseci trajala blokada pravosuđa.