Србска привреда се гуши у бирократији

Долазак страних инвеститора у Србију, између осталог, коче парафискална оптерећења, вишак прописа, бирократизација и правна несигурност, оценио је Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

„У Србији није спроведена реформа Пореске управе и због тога постоји хаотична ситуација у којој локалне самоуправе, желећи да дођу до неких прихода, уводе читав низ дажбина и такси, парафискалних оптерећења привреди“, рекао је Рајић агенцији Бета.

Коментаришући резултате анкете немачко-србског пословног удружења о условима пословања у Србији за 2015. годину, која је показала да расте песимизам привредника и чињеницу да су се неке немачке компаније определиле за инвестирање у Македонији уместо у Србији, Рајић је указао да инвеститори који дођу у Србију не знају шта их чека од тих скривених пореза док не почну да раде.

Рајић је рекао да је чињеница да је број страних компанија које су прошле године у Македонији започеле неки посао три пута већи него у Србији.

Он је рекао да је разлог за то реформисан порески систем, мањи број дажбина, уређен систем и мање бирократије.

Рајић је додао се србска привреда „гуши у бирократији“ већ деценијама.

„Пошто ми инсистирамо да смо конкурентни у окружењу јер имамо релативно нижи ПДВ и 15 одсто нам је порез на добит, оно што је права мука за инвеститоре и привреднике у Србији је што постоје десетине и десетине дажбина које се не зову порези. Такође, комуналне услуге у Србији су скупе, а привреда плаћа воду 100 одсто скупље, а одношење смећа је 75 одсто скупље него за грађане“, навео је он.

Рајић је навео да је у Немачкој цена воде за привреду нижа него за грађане, јер се сматра да је привреда приоритет и да без ње нема доброг животног стандарда.

„Чињеница је да су неке земље, пре свега се ту мисли на Македонију и Црну Гору, доста урадиле да побољшају привредни амбијент. Пре свега, урађена је реформа пореског система у области опорезивања зарада, што у Србији није урађено. То се директно одражава на запосленост, али и на сиву економију која је у Србији изузетно висока“, навео је он.

Рајић је казао да су домаћи и страни привредници очекивали да се у Србији реформише порески систем, јавни сектор, пензиони и здравствени систем.

„Постоји жеља у Влади да се мењају неки закони који се односе на побољшање услова пословања, међутим без крупних реформских потеза тешко ће се направити амбијент у коме ће компаније и страни инвеститори долазити у Србију“, навео је он.

Рајић је казао да инвеститоре увек „занима правна сигурност“.

„У Србији су имовинско-правни односи нерешени. Имамо један галиматијас, хаос…огроман број закона. Тренутно на привреду утиче преко 140 закона. Привредницима треба читав тим правних експерата да им растумачи те законе“, навео је он.

Рајић је рекао да у Европи просечан спор у области трговине траје око четири месеца, а да је прошле године у Србији због штрајка адвоката и реформе судства скоро девет месеци трајала блокада правосуђа.