„Gasprom“ smatra neosnovanim tvrdnje EK

„Gasprom“ smatra neosnovanim tvrdnje EK, a njeno saopštenje samo jednom od etapa antimonopolske istrage, kaže se u saopštenju „Gasproma“.

„Gasprom“ smatra neosnovanim optužbe Evropske komisije. Pri tome, saopštenje koje je usvojila EK samo je jedna faza antimonopolske istrage i ne podrazumeva da je „Gasprom“ kriv za bilo kakvo kršenje antimonopolskog zakona EU, kaže se u saopštenju.

Evropska komisija je poslala „Gaspromu“ zvaničnu listu potraživanja u okviru evropske antimonopolske istrage, pokrenute 2012. godine, saopštila je evropska komesarka za konkurenciju Margaret Vestager.

„Evropska komisija je poslala ’Gaspromu‘ zvanični spisak potraživanja, sa tvrdnjama da kompanija zloupotrebljava dominantni položaj na tržištu centralne i istočne Evrope i krši antimonopolsko zakonodavstrva EU", rekla je ona.

Prema njenim rečima, „’Gasprom‘ zloupotrebljava svoj monopolski položaj u osam zemalja EU. To su Estonija, Mađarska, Bugarska, Češka, Letonija, Litvanija, Poljska i Slovačka“, navela je evropska komesarka.

„Gaspromova“ formula vezivanja cene gasa za naftu nije u skladu sa evropskim normama, ukazala je Vestagerova.

„Ne govorimo da je povezivanje cena gasa na cenu nafte nezakonito. Govorimo da način kako se to radi ne odgovara evropskim normama“, rekla je ona.

„Gasprom“ je postavio značajno veće cene za pet zemalja EU koje nekad i za 40 odsto prevazilaze cene za druge države zajedničkog evropskog tržišta, dodala je evropska komesarka.

Sada je lopta na „Gaspromovom“ delu terena

Ekspert za međunarodno pravo, rukovodilac nezavisnog ekspertskog centra Društvena duma Roman Terjohin smatra da je pred nama ponovo primer mešanja politike u ekonomiju.

„Ovde je nemoguće govoriti o monopolu u pravom smislu te reči, pošto je Gasprom samo jedan od isporučilaca na evropsko tržište, iako je jedan od najvažnijih. A ako se govori o monopolu, sa istim uspehom se može optužiti i Ukrajina kao jedan od monopolista u tranzitu ruskog gasa u Evropu da podiže cene. Ali to se ne čini. Sada je lopta na Gaspromovom delu terena“, kaže Roman.

Roman smatra da će kompanija insistirati na tome da to nisu nametnuti uslovi, već rezultat dogovora.

„Ako su na primer oštećeni interesi Estonije, zašto sama Estonija ne tuži ’Gasprom‘? Nešto vam se ne dopada? Smatrate da su vas prevarili prilikom sklapanja ugovora? Obratite se Međunarodnom sudu. Ali ne, pojavljuje se nekakva treća strana koja kaže — Znate, meni se čini da su tog momka uvredili, hajde ja ću umesto njega da kaznim ’Gasprom‘“.

„Gasna konfrontacija“ se na tome neće zaustaviti, pošto je Evropskoj komisiji i ranije bilo povoljno da vrši pritisak na „Gasprom“, smatra ekspert.

„Pa i sada, uzimajući u obzir političku situaciju, tim pre žele da koliko je to moguće ’ubodu‘. Ali pri tome takođe neće hteti da se svađaju. Kad već kupuju gas od ’Gasproma‘, znači da im je to povoljno. To su uzajamno povoljni uslovi. I, naravno, oni jednostavno žele da iskoriste to kao pritisak na ’Gasprom‘ kako bi smanjili cene, a ne da bi našli način da ’Gaspromu‘ spreče dostup evropskom tržištu“, objašnjava on.

Gasprom će, kako zaključuje, nesumnjivo rešavati situaciju u pravnom ključu, on je više puta o tome govorio. I to je najrazumniji stav. Ali ako Evropska komisija počne da škodi „Gaspromu“, on će se suditi, žaliće se u skladu sa zakonskim postupkom na dejstva Evropske komisije i braniti svoje interese.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minu