„Гаспром“ сматра неоснованим тврдње ЕК

„Гаспром“ сматра неоснованим тврдње ЕК, а њено саопштење само једном од етапа антимонополске истраге, каже се у саопштењу „Гаспрома“.

„Гаспром“ сматра неоснованим оптужбе Европске комисије. При томе, саопштење које је усвојила ЕК само је једна фаза антимонополске истраге и не подразумева да је „Гаспром“ крив за било какво кршење антимонополског закона ЕУ, каже се у саопштењу.

Европска комисија је послала „Гаспрому“ званичну листу потраживања у оквиру европске антимонополске истраге, покренуте 2012. године, саопштила је европска комесарка за конкуренцију Маргарет Вестагер.

„Европска комисија је послала ’Гаспрому‘ званични списак потраживања, са тврдњама да компанија злоупотребљава доминантни положај на тржишту централне и источне Европе и крши антимонополско законодавстрва ЕУ", рекла је она.

Према њеним речима, „’Гаспром‘ злоупотребљава свој монополски положај у осам земаља ЕУ. То су Естонија, Мађарска, Бугарска, Чешка, Летонија, Литванија, Пољска и Словачка“, навела је европска комесарка.

„Гаспромова“ формула везивања цене гаса за нафту није у складу са европским нормама, указала је Вестагерова.

„Не говоримо да је повезивање цена гаса на цену нафте незаконито. Говоримо да начин како се то ради не одговара европским нормама“, рекла је она.

„Гаспром“ је поставио значајно веће цене за пет земаља ЕУ које некад и за 40 одсто превазилазе цене за друге државе заједничког европског тржишта, додала је европска комесарка.

Сада је лопта на „Гаспромовом“ делу терена

Експерт за међународно право, руководилац независног експертског центра Друштвена дума Роман Терјохин сматра да је пред нама поново пример мешања политике у економију.

„Овде је немогуће говорити о монополу у правом смислу те речи, пошто је Гаспром само један од испоручилаца на европско тржиште, иако је један од најважнијих. А ако се говори о монополу, са истим успехом се може оптужити и Украјина као један од монополиста у транзиту руског гаса у Европу да подиже цене. Али то се не чини. Сада је лопта на Гаспромовом делу терена“, каже Роман.

Роман сматра да ће компанија инсистирати на томе да то нису наметнути услови, већ резултат договора.

„Ако су на пример оштећени интереси Естоније, зашто сама Естонија не тужи ’Гаспром‘? Нешто вам се не допада? Сматрате да су вас преварили приликом склапања уговора? Обратите се Међународном суду. Али не, појављује се некаква трећа страна која каже — Знате, мени се чини да су тог момка увредили, хајде ја ћу уместо њега да казним ’Гаспром‘“.

„Гасна конфронтација“ се на томе неће зауставити, пошто је Европској комисији и раније било повољно да врши притисак на „Гаспром“, сматра експерт.

„Па и сада, узимајући у обзир политичку ситуацију, тим пре желе да колико је то могуће ’убоду‘. Али при томе такође неће хтети да се свађају. Кад већ купују гас од ’Гаспрома‘, значи да им је то повољно. То су узајамно повољни услови. И, наравно, они једноставно желе да искористе то као притисак на ’Гаспром‘ како би смањили цене, а не да би нашли начин да ’Гаспрому‘ спрече доступ европском тржишту“, објашњава он.

Гаспром ће, како закључује, несумњиво решавати ситуацију у правном кључу, он је више пута о томе говорио. И то је најразумнији став. Али ако Европска комисија почне да шкоди „Гаспрому“, он ће се судити, жалиће се у складу са законским поступком на дејства Европске комисије и бранити своје интересе.

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у мину