Petorica na svim utakmicama

Selektor Miroslav Đukić je na Evropskom prvenstvu u Holandiji dao šansu 22. igrača. – Ivanović igrao 373 minuta. – Mrđa dva puta strelac. – 12.168 gledalaca po meču.

Mlada fudbalska reprezentacija Srbije na prvom Evropskom prvenstvu na kojem je učestvovala s novim imenom i znamenjem je osvojila drugo mesto i izborila učešće na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu.

Selektor Miroslav Đukić je na pet utakmica u Holandiji pružio šansu 22. igrača, dakle svima na koje je mogao da računa. Jedino povređeni golman Igor Stefanović, koji se posle pobede u prvom kolu protiv Italije kada je sa tribina bodrio saigrače zajedno s Milošem Krasićem vratio na kućno lečenje, nije bio na terenu.

Na svim mečevima igralo je samo pet fudbalera. To su: kapiten Branislav Ivanović, Aleksandar Kolarov, Đorđe Rakić, Stefan Babović i Zoran Tošić. Na zelenom tepihu najviše vremena je proveo kapiten Ivanović 373 minuta, koji je sa 13 mečeva na tri uzastopna takmičenja rekorder. Slede ga: Damir Kahriman, Antonio Rukavina, Milan Smiljanić, Boško Janković, Duško Tošić sa po 360, Aleksandar Kolarov i Dejan Milovanović po 358... Ne računajući povređenog Miloša Krasića, za koga je već posle 32. minuta prvenstvo bilo završeno, najmanje je bio angažovan najmlađi reprezentativac Slobodan Rajković samo 78 minuta.

U listu strelaca su se upisala četvorica. Dragan Mrđa je postigao dva pogotka, a Dejan Milovanović, Boško Janković i Aleksandar Kolarov po jedan. Aleksandar Kesić je dva puta vadio loptu iz mreže (oba protiv Engleza), a prvi golman Damir Kahriman četiri (sve u finalu).

Srpski reprezentativci, njih 12, su zaradili 14 žutih kartona. Po dva puta opomenuti su D. Tošić i Mrđa, a po jedanput: Kahriman, Ivanović, Rukavina, Kačar, Janković, Rakić, Milovanović, Babović, Basta i Z. Tošić. Kolarov je u jedini isključen. U finalu je zbog dva žuta kartona morao pre vremena u svlačionicu.

Reprezentacija Srbije je do srebrne medalje stigla sa tri pobede i dva poraza, uz pet datih i šest primljenih golova. Dva puta je slavila minimalcem 1:0, jedanput 2:0, a po jedanput izgubila 2:0 i 4:1.

Na tri meča u Nijmegenu i po jedan u Arnemu i Groningenu viceprvaka Starog kontinenta je posmatralo 60.841 navijača, ili u proseku 12.168 po susretu. Svakako da je najviše bilo u finalu 19.814, dok je „slovenski derbi” sa Česima videlo samo 6.109 gledalaca.

Zanimljivo je da je i prethodna dva takmičenja naša selekcija, tada pod imenom Srbija i Crna Gora, završila visoko plasirana: drugoplasirana u Nemačkoj 2004. i četvrta u Portugaliji 2006, sa negativnom gol-razlikom, kao i da je prethodno finale izgubila sa tri gola razlike. U Bohumu je 8. juna 2004. poražena od Italije s 3:0, a u subotu protiv domaćina 4:1, a oba meča je završila bar sa jednim igračem manje i to levim bekom. U Nemačkoj je već u 34. minutu „pocrveneo” Nikola Mijailović (uz njega je isključen i Branislav Ivanović u drugom minutu nadoknade vremena u drugom delu), a u Holandiji Aleksandar Kolarov u 62.

Ostaće zabeleženo i da su Branislav Ivanović, Dejan Milovanović i Boško Janković igrali na tri šampionata za redom (Krasić presedeo na klupi za rezerve sve utakmice u Nemačkoj).

Ivanović rekorder

Iako Dejan Milovanović ima najduži staž u mladoj selekciji, pošto je debitovao još 11. februara 2003. godine u Nikšiću protiv Azerbejdžana (3:0), najviše utakmica je odigrao Branislav Ivanović. Fudbaler moskovske Lokomotive je 38 puta oblačio dres mladog nacionalnog tima, četiri više od kapitena Crvene zvezde.

Ivanović je reprezentativnu karijeru počeo 15. decembra 2003. protiv Makedonije u Ohridu (4:1). Kao igrač odbrane postigao je četiri pogotka.

Bio je učesnik poslednja tri kontinentalna prvenstva mladih, na kojima je odigrao rekordnih 13 utakmica i dao dva gola. Na terenu je proveo 989 minuta i zaradio dva žuta i jedan crveni karton. Kapitensku traku nosio je 11 puta.