Петорица на свим утакмицама

Селектор Мирослав Ђукић је на Европском првенству у Холандији дао шансу 22. играча. – Ивановић играо 373 минута. – Мрђа два пута стрелац. – 12.168 гледалаца по мечу.

Млада фудбалска репрезентација Србије на првом Европском првенству на којем је учествовала с новим именом и знамењем је освојила друго место и изборила учешће на Олимпијским играма 2008. у Пекингу.

Селектор Мирослав Ђукић је на пет утакмица у Холандији пружио шансу 22. играча, дакле свима на које је могао да рачуна. Једино повређени голман Игор Стефановић, који се после победе у првом колу против Италије када је са трибина бодрио саиграче заједно с Милошем Красићем вратио на кућно лечење, није био на терену.

На свим мечевима играло је само пет фудбалера. То су: капитен Бранислав Ивановић, Александар Коларов, Ђорђе Ракић, Стефан Бабовић и Зоран Тошић. На зеленом тепиху највише времена је провео капитен Ивановић 373 минута, који је са 13 мечева на три узастопна такмичења рекордер. Следе га: Дамир Кахриман, Антонио Рукавина, Милан Смиљанић, Бошко Јанковић, Душко Тошић са по 360, Александар Коларов и Дејан Миловановић по 358... Не рачунајући повређеног Милоша Красића, за кога је већ после 32. минута првенство било завршено, најмање је био ангажован најмлађи репрезентативац Слободан Рајковић само 78 минута.

У листу стрелаца су се уписала четворица. Драган Мрђа је постигао два поготка, а Дејан Миловановић, Бошко Јанковић и Александар Коларов по један. Александар Кесић је два пута вадио лопту из мреже (оба против Енглеза), а први голман Дамир Кахриман четири (све у финалу).

Српски репрезентативци, њих 12, су зарадили 14 жутих картона. По два пута опоменути су Д. Тошић и Мрђа, а по једанпут: Кахриман, Ивановић, Рукавина, Качар, Јанковић, Ракић, Миловановић, Бабовић, Баста и З. Тошић. Коларов је у једини искључен. У финалу је због два жута картона морао пре времена у свлачионицу.

Репрезентација Србије је до сребрне медаље стигла са три победе и два пораза, уз пет датих и шест примљених голова. Два пута је славила минималцем 1:0, једанпут 2:0, а по једанпут изгубила 2:0 и 4:1.

На три меча у Нијмегену и по један у Арнему и Гронингену вицепрвака Старог континента је посматрало 60.841 навијача, или у просеку 12.168 по сусрету. Свакако да је највише било у финалу 19.814, док је „словенски дерби” са Чесима видело само 6.109 гледалаца.

Занимљиво је да је и претходна два такмичења наша селекција, тада под именом Србија и Црна Гора, завршила високо пласирана: другопласирана у Немачкој 2004. и четврта у Португалији 2006, са негативном гол-разликом, као и да је претходно финале изгубила са три гола разлике. У Бохуму је 8. јуна 2004. поражена од Италије с 3:0, а у суботу против домаћина 4:1, а оба меча је завршила бар са једним играчем мање и то левим беком. У Немачкој је већ у 34. минуту „поцрвенео” Никола Мијаиловић (уз њега је искључен и Бранислав Ивановић у другом минуту надокнаде времена у другом делу), а у Холандији Александар Коларов у 62.

Остаће забележено и да су Бранислав Ивановић, Дејан Миловановић и Бошко Јанковић играли на три шампионата за редом (Красић преседео на клупи за резерве све утакмице у Немачкој).

Ивановић рекордер

Иако Дејан Миловановић има најдужи стаж у младој селекцији, пошто је дебитовао још 11. фебруара 2003. године у Никшићу против Азербејџана (3:0), највише утакмица је одиграо Бранислав Ивановић. Фудбалер московске Локомотиве је 38 пута облачио дрес младог националног тима, четири више од капитена Црвене звезде.

Ивановић је репрезентативну каријеру почео 15. децембра 2003. против Македоније у Охриду (4:1). Као играч одбране постигао је четири поготка.

Био је учесник последња три континентална првенства младих, на којима је одиграо рекордних 13 утакмица и дао два гола. На терену је провео 989 минута и зарадио два жута и један црвени картон. Капитенску траку носио је 11 пута.