Objavljena „Šangajska lista“ ARWU 500 najboljih svetskih univerziteta u 2015. godini

Centar za istraživanja univerziteta svetskog  ranga (CWCU) Akademije visokog  obrazovanja  (bivši Institut  visokog obrazovanja) Šangajskog univerziteta  Cao Tun  objavio je 15. avgusta na svom sajtu Shanghairanking.com

Akadmeski rejting 500 najboljih univerziteta  sveta,  Academik Rankig of World Universities  (ARWU)  za 2015. godinu,   poznat kao Šangajska lista  koja važi za najugledniji među   desetak rejtinga koji se bave  vrednovanjem  kavliteta vioskoškolskh ustanova  na svetu.

Na ovogodišnjoj Šangajskoj listi ponovo se  (na poziciji od 301-400) našao  i Beogradski univerzitet posle prošlogodišnje pauze, ali je ispao sa top-liste 200 univerziteta  na kojoj su vrednovan rezulti  ARWU- oblasti i  ARWU –predmeti iz matematike i fizike na kojoj je bio pretprošle (obe discilpine) i prošle godine (fizka).

Beogradski univezitet je nabolji u regionu,  ostavio je Ljubljanski za 100 mesta na rang listi,  a Zagrebački je  ispao iz društva  500 najboljih.

Centar za istraživanje univerziteta svetskog ranga  (CWCU)i „Šangajrejting Konsultacija“

Centar za istraživanja univerziteta svetsksog ranga  CWCU koji deluje već 25 godina pri Šangajskom univerzitetu Cao Tun, bavi se teorijskim i praktičnim proučavanjem univerziteta   svetskog ranga.

Počevši od 2005.g. CWCU  svake druge godine redovno  organizuje „Međunardnu konferenciju o  univetzitetima svetskog ranga“ stalno proširujući bazu podataka o preko 2000 uglednih unierziteta  dajući  ih  na  korišćenje vladama i samim unverzitetima.

Sa ciljem redovnog i potpunog publikovanja  istražvanja o univerzitetima svetskog ranga, osnovana je   i „Šnagajrejing Konsulatcija“    oficijelni izdavač ARWU.

Rejting ARWU osnovan u junu 2003.

Akademski rejting  svetskih univerziteta  (The  Academik  Ranking of Word  Universities,  ARWU,   ustanovljen je u junu 2003.  i od  tada se svake godine publikuje na dan 15. avgusta,  a utvrđuje se na osnovu transparetne metodologije i podataka iz trećih zemalja.

Među šest  kriterijuma-konstanti  spadaju: broj dobitnika  ili  Nobelove nagrade ili Fildsove  medalje,  koji su završili taj univerzitet ili na njemu predaju,  broja visoko citiranih istraživačkih radova,   broja studija objavljenih u najautoritatvnijim međunarodnim naučnim časopisima  Nature  i Science...

Metodika istraživanja ARWU i izbor univerzitea za rejting

Rejting  za  ARWU  uključuje bilo koji univerzitet u svetu u kome su studirali,  predavali  ili predaju dobitnici Nobvelove nagrade ili  Fildsove medalje,  svaki univerzitet  čiji saradnici  postižu visoki nivo  citiranosti  kao i oni unverziteti  čiji su predavači ili saradnici publikovali  studije i  istražiavanja  u časopisima  Nature i  Science  kao autori projekta u poslednjih 10 godina.

Osim toga, u kandidate rejtinga su uključeni i najkrupniji univerziteti svih zemalja  koji imaju značajan broj  publikacija indeksiranih  u Sciensce  CitationIndex-Exoanded (SCIE) i  SocialScienceCitation citationindex (SSCI).

U tom cilju uspostavljena  je saradnja sa više od 2000 univerziteta,  u rejting je faktički ušlo 1200,  a od njih odbarano 500.

Prema tome,  može se zaključiti da  ARWU   za svoj rejting najboljih univeziteta na svetu  koristi sledećih šest  kritrijuma  struktuiranih  od  po četiri pokazatelja: pokazatelji prvog stepena  (pps),  pokzatelji drugog stepena(pds), koda i procentualnog učešća u  broju  bodova)

1.    i 2. Pps:  kvalitet  obrazovanja

Pds: broj  laureta Nobelove nagrade i Fildsove medalje  koji su završili taj univerzitet,  kod:  Alumni,  učešće u broju bodova: 10%;

2.    broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje  koji predaju na tom univerzitetu  (kod:  Award,  učešće u broju bodova: 20%;

3.    i 4.pps:  kvalifikacija predavača


Ppd: broj najčešće citiranih istraživača iz svake predemetne i naučne  oblasti,  kod: HiCi,  donosi  20%bodova;

4. broj studija i naučnih projekta publikovanih u  časopisma Nature   Sciense , kod: N&S, donoi 20% bodova;

5. pps:  dostignuća u oblasti naučnh istraživanja
 
broj objvaljenih  naučnih radova indeksovanih u SciensceCitationIndex-Expanded i  SocialSciencesCitationIndex, kod:  PUB;  donosi 20% bodova;

6. pps: proizvodnja po glavi stanovnika

ppd: ukupna  proizvodnja na osnovu  podataka iz prethodne gdine, kod RSR,  donosi 10% bodova.

Struktura  Šangajske liste

Šangajska lista je struktirirano tako  da je redosled postavljen u šest segmenata.

U prvom  je top-lista od 1-100,  zatim slede po dva po 50:  101-150 i 151-200,  da bi potom usledila tri  segmenta  svaki sa po sto  univerziteta: 201-300,  301-400 (gde je i naš Beogradski) i 401-500.

500 univerziteta iz 52 zemlje sa svih kontinenata

Na Akadmeskom rejtingu ARWU 2015 zastupljeno je 500 najboljih univerziteta iz 52 zemlje sa svih kontinenata.

Najveći broj unverziteta je iz SAD - 146, skoro jedna trećina ukupnog broja univerziteta (SAD na  Top20-ima čak 16 predstavnika,  na Top100 -51, na Top200- 78...),     dok su ostale zemlje zastupljene sa neuporidvo maljim brojem,   (osam sa po jednim,  devet sa po dva, itd.)

Posle   SAD najzastustpljenija je  Kina   (44 univrziteta),  zatim slede: Nemačka (39),  Velika Britanija (37), Francuska (22), Australija,  Kanada i Italija  po 20,  Japan 18,   Španija 13,  Južna Koreja  i Holandija po 12, Švedska 11,  Belgija i  Švajcaska po 7, Finska,  Austrija  Izrael, Brazil po 6,  Danska 5, Južna Afrika i Saudojska Arabija po 4, Norveška,  Irska i Portugal po 3, Grčka,  Mađarska,  Malezija, Poljska,  Iran, Singapur,  Novi Zeland, Rusija po 2, Argentina,  Češka,  Meksiko, Indija,  Egipat,  Srbija,  Turska,  Slovenija, -po jedan univerzitet.

Na top listu  100 najboljih  vše od polovne (51) su unverziteti iz    SAD,   a ostalih 49 su  iz 15 zemalja: Velike Britanije 9; po 4 iz Švajcarske,  Nemačke,  Francuske,  Australije,  Holandije,  Japana i Kanade; Švedske 3;  po  2 iz Danske,  Belgije i Izraela i po jedan  iz Rusije,  Norveške i Finske.

Na top listu 20 najboljih ušli su univerziteti samo iz 3 zemlje:  SAD  16,  Velike Britanije 3 i jedan iz Švajcarske.

Harvardski univerzitet - lider nad liderima

Svih proteklih 13 godina,  od 2003. otkad je ustanovljena Šangajska lista i sačinjava   ARWU   rejting,  Harvard (SAD) je uvek na čelnoj  poziciji bez premaca,  a ove gdine u prvoj desetki su  još sedam univretitea iz SAD: Stenford,   Masačusetski tehnološki instititu (MTI), Kalifornijski univerzitet Berkli, Prinston,  Kalifornijski  tehnološki univerzitet,   Kolumbijski unovezitet,  Čikašški univerzite. Među njih su „uskočila“  i dva „uljeza“,  sa „ostrva“,  tek toliko da im kvari ustaljeni poredak u u prvoj desetici:  Kmebridž (5.pozicija) i Oksoford (10.mesto).

Nova dsetica počinje Jejlom (11.pozicija na Top20),  kojoj „čuva stražu“ jedina visoka škola iz kontinetalne Evrope  u tom elitnom društvu-Visoka tehnička škola iz Ciriha (Švajcarska).

Top 200  po oblastima i predmetima

ARWU   je i ove godine sačinio široku predmetnu oblast,  a,  CWCU publikovao  Top200   ARWU-oblast  i  ARWU predmet iz koje donosimo po pet prvoplasiranih u niverziteta iz svake oblasti,   odnosno predmeta

I - ARWU oblasti:

1.Prirodne nake i matematika:

Kalifornijski univerzitet Berkli, Harvard,  Prinston, Stanford, Kalifprnijski Tehnološki Institut;

2. Inženjerstvo,  Tehnologija i Kompjuterske nauke: Masačusteski Tehnološki Institut (MTI), Stanford, Kalifornijski univerzitet Berkli, Ilioniski unoverzitet  Urban-Šampejn, Teksaški univezitet u  Ostinu;

3.Život i poljoprivredne nauke:

Harvard,  Kembridž, Stenford,  Masačusetski Tehnološki Institut  (MTI), Kalifornijski univerzitet u San Francisku;

4.Klinička medicina i farmacija:

Harvard,  Kalifornijski  univerzitet u San Francisku, Vašingtonski univrzitet  Džons  Hopkin, Stenford;

5.Društvene  nauke:

Harvard,  Čikaški univerztet, Masačusetski Tehnološki Institut (MTI),  Kolumbija,  Kalifornijski univrzitzet Berkli.

1. Matematika: Prinston,   Stenford, Harvard, Kalifornijski unoverzitet  Berkli, Univerzitet“Pjer i Marija Kiri“;

2. Fizika: Kalifornijski univerzitet Berkli, Prinston,  Harvard,  Masačusetski  Tehnološki  Institut,  Kalifornijski Tehnološki Institut;

3. Hemija: Kalifornijski univerzitet Berkli, Harvard,  Stenford, Kalifornijski Tehnološki Institut,  Severno-Zapadni (Evanston);

4. Informatika: Stenford,  Masačusteski  Tehnološki Institu (MTI), Kalifornijski univezitet Berkli, Harvard,  Prinston;

5.Ekonomija-biznis:  Harvard,  Čikago, Masačusetski  Tehnološki  Institut (MTI), Kalifornijski univezitet Berkli,  Kolumbija.

Kao što se vidi,  u prvoj petorki su u svim oblastima i predmetima   američki univerziteti  koji samo menjaju mesta. Među njih su uskočila  samo dva univeziteta iz  „ostatka sveta“  (engleski Kembridž i francuski „Pjer i Marija Kiri“).

Inače,  na T200 po predemtima  sa najvećim brojem  unverziteta   zastupljene su SAD i NR Kina.  

Matematika:  56 SAD i 42 Kina;  fizika:  66 SAD, 19 Velika Britanija (a Kina samo 7);  hemija: 58 SAD i 32 Kina; kompjuterske nauke:      63 SAD i 45 Kina;  ekonomija i biznis: 96 SAD,  20 Velika Britanija i Kina 10.

Univerziteti iz 35 zemalja na predmetnoj listi Top 200

Na top 200,  ARWU- oblast i   ARWU-predmet, na kojoj je   2013. (matematika i fizika) i 2014.(fizika)  bio i Beogradski univerzitet,  ove godine  su ušli u univerziteti iz  35 zemalja:  SAD, Kine,  Francuske,  Nemačke, Italije,  Velike Britanije, Španije,  Kanade,  Australije, Japana,  Švajvarske,  Izraela, Saudojske Arabije,  Švedske, Južne Koreje,  Rusije,  Brazila, Norveške,  Čilea,  Belgije, Austrije,  Singapura, Danske,  Portugala,  Češke,   Irana, Malezije,  Holandije,  Indije, Finske,  Grčke,  Irske, Mađarske,  Meksika i Poljske.


Branko Rakočević