Porodice u Srbiji sve starije i sve siromašnije

Finansijski problemi, nesigurnost, teškoće u pronalaženju partnera, ali i želja mladih da se lično afirmišu i uživaju u životu, ključni su razlozi niskog nataliteta u Srbiji. Samo na osnovu prirodnog priraštaja, godišnje izgubimo grad veličine Kovina ili Šida. U Srbiji ima nešto više od dva miliona i sto hiljada porodica. Od toga oko milion i po ima decu. Najviše je onih sa jednim ili dvoje dece.

Četiri generacije Đorđevića iz Svrljiga- njih devetoro živi pod istim krovom. Najstariji ima 79 godina, a najmlađi-blizanci, tek tri meseca. Život u zajednici, saglasni su, ima više prednosti nego mana.

Četiri generacije Đorđevića iz Svrljiga- njih devetoro živi pod istim krovom. Najstariji ima 79 godina, a najmlađi-blizanci, tek tri meseca. Život u zajednici, saglasni su, ima više prednosti nego mana.

"Prednost je to što je tu više ljudi. Ja mogu da izađem da uradim nešto, a neko da pričuva decu. Njih dvojicu hranimo u isto vreme tako da je uvek potrebna još jedna osoba tu. Najmanje dve osobe moraju da ih čuvaju plus još jedna osoba za najstarijeg sina da ga čuva, jer je i on i dalje dete i traži svoje", priča majka tri dečaka Tijana Đorđević.

Tijanin svekar Dragan Đorđević kaže da su svi tu da pruže šta god mogu i u novcu i prilikom čuvanja dece i dodaje kako je država pomogla koliko je mogla mladim majkama, ali da bi, ipak, bio presrećan kada bi svaka svaka mlada majka mogla da ima posao i time obezbedi egzistenciju svojoj deci.

Višegeneracijske porodice u Srbiji su retkost. Porodica je sve siromašnija i starija. Uprkos merama za smanjenje siromaštva i podsticaj rađanja, u Srbiji se godišnje ne rodi dece ni za prostu reprodukciju.

"Iz iskustva roditelja se pokazalo da mere nisu ni toliko stimulativne niti je novac jedini podsticaj za rađanje. Ono što je najvažnije roditeljima, što oni nama stalno javljaju je upravo usklađivanje rada i roditeljstva. Brzo se živi i ne može se više toliko posvetiti pažnja porodici kao što je to nekada bilo", napominje Dragana Soćanin iz udruženja "Roditelj".

Iako Zakon o radu predviđa rad od kuće i fleksibilno radno vreme, kao i bolovanje za očeve, u praksi to nije zaživelo. Razmatra se i drugačija raspodela roditeljskog dodatka, kao mera za podsticaj rađanja, koja se sada isplaćuje za prvo četvoro dece.

"Sagledavaju se mogućnosti, ali bi verovatno izmene mogle ići u pravcu toga da više stimuliše drugo i treće dete jer nam je potrebno više dece da se rađaju, akcenat bi trebalo da bude na drugom i trećem detetu", ističe Milena Antić iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

Razmatraće se i mogućnost pojednostavljenja procedure za dobijanje naknade za porodiljsko odsustvo i odsustvo za negu deteta. Dok se decenijama traga za efikasnijim podsticajima rađanja. Statistika je precizna - Srbija je u poodmakloj demokrafskoj starosti.

"U prilog tome mogu da kažem da je na godišnjem nivou broj rođene dece smanjen za gotovo 100 hiljada. Prema jednoj varijanti projekcije svaki četvrti stanovnik Srbije bio bi stariji od 65 ili više godina", ukazuje Snežana Lakčević iz Republičkog zavoda za statistiku.

Uz nedovoljno rađanje takvoj demografskoj slici doprinosi i odliv mladih, obrazovnih ljudi. Samo u periodu između dva popisa, otišlo je više od 150 hiljada mladih do 29 godina, spremnih za stvaranje porodice.