Rusija i NATO: problemi nerazumevanja

Zemlje NATO-a i dalje ne žele predmetno da razmatraju inicijativu Rusije na stvaranju novog dogovora o evropskoj bezbednosti. Takvu izjavu dao je stalni predstavnik RF u Severnoatlantskoj alijansi Dmitrij Rogozin posle zasedanja Saveta Rusija-NATO u Briselu.

Po rečima ruskog predstavnika, partneri Rusije u Evropi i NATO smatraju da pitanja vezana za evropsku bezbednost treba da se razmatraju na drugim platformama i u drugom formatu. Pri tome oni su uvereni da je važna praktična saradnja, a ne potpisivanje novog pravno obavezujućeg dokumenta. Uzrok Dmitrij Rogozin vidi i u tome što NATO nastavlja da se povlači od jasnog opredeljenja pojma „bitne bojeve snage" , koje je obećalo da neće smeštati na granicama Rusije još pre 10-15 godina. Ipak to su tako i ostala obećanja, a alijansa je nastavila da se proširuje na istok.

Uporedo sa tim inicijativa o novoj arhitekturi evropske bezbednosti, sa kojom je istupio predsednik Rusije Dmitrij Medvedev 2008. godine, treba da formira u evroatlantskom regionu jedinstveno prostranstvo, u kojem ni jedna država ili organizacija neće moći da jača sopstvenu bezbednost na račun drugih. I to će biti kardinalni korak na prevladavanju nasleđa hladnog rata. Faktički predlog da se potpiše novi ugovor o bezbednosti u Evropi postala je jedna od glavnih spoljnopolitičkih inicijativa ruskog lidera. I ona je naišla u Evropi kako na pristalice, tako i na protivnike.

Došlo je vreme da se detaljno razmatra ovaj projekat, uveren je šef odeljenja za evropsku bezbednost Evropskog instituta RAN Dmitrij Danilov.

 
Rusija je dala sasvim konkretan nacrt dogovora, ali ne shvataju svi do kraja šta Rusija želi od sklapanja dogovora i ne prihvataju svi tekst koji je objavljen kao nacrt. Ipak ima zemalja koje su od početka podržale samu ideju, koja stoji u osnovi predloga o dogovoru. Tačnije - učiniti Evropu nedeljivom u pogledu bezbednsti, preraditi evropsku arhitekturu bezbednosti tako da vojni konflikt u Evropi bude nemoguć, ili u svakom slučaju da regulisanje sličnih situacija bude opšteevropska stvar. U tom pogledu Rusiji su najbliži njeni osnovni parnteri u Evropi, kao što su Nemačka i Francuska. Ali treba reći da i sa oponentima Moskva pokušava da nađe zajednički jezik. Među njima je tradicionalno Poljska, pribaltičke zemlje, druge istočnoevropske države.

Da dodamo da ni za koga nije tajna da u okviru samog NATO-a ne postoji jedinstvo u viđenju nove strateške koncepcije alijanse. I na tom tonu, najverovatnije, prevremeno je očekivati da dogovor može da bude primljen i odobren u skorije vreme. Ipak u narednih pola godine treba da bude održan novi samit OEBS-a. Na njemu će nesumnjivo biti podignuto pitanje novog dogovora o evropskoj bezbednosti u njegovim konkretnim aspektima.

Diskusija oko dogovora u svakom slučaju nadlje će se povezivati sa sistmom PRO u Evropi. Za sada on nije evropski, već pripada NATO-u, što je i zapisano u 5. članu Vašingtonskog sporazuma. Prvu violinu u njoj igraju SAD, koje osim toga i dalje nameravaju da postave svoje protivraketne baterije u Bugarskoj i Rumuniji. U međuvremenu, predlog predsednika SAD Baraka Obame dat Rusiji da se formira globalni štit može da promeni format odnosa Rusije sa EU i SAD po pitanjima bezbednosti u svetu. Razume se, to će tražiti od Vašingtona izvesnu korekciju planova za proširenje vojnog prisustva u Istočnoj Evropi, koje Moskva nikada nije odobravala. Pri tome nije isključeno da će pre ili kasnije evroski lideri podeliti stav Rusije, izražen u jednoj od ključnih teza dogovora o bezbednosti u Evropi. On je zasnovan na odustajanju od blokovskog prilaza prilikom rešavanja strateških pitanja na kontinentu. To će po mišljenju Dmitrija Medvedeva omogućiti da se izvrši proboj u budućnost i da se podvede crta pod deficit stabilnosti u poslednjih 20 godina.