Provera arktičkog dna

Predvodnik polarne flote Akademik Fjodorov kreće iz Peterburga u Arktik na dugotrajno naučno putovanje radi realizacije velikog državnog projekta. Jedan od ključnih zadataka ekspedicije je izvođenje eksperimenata na preciziranju spoljne granice rukog epikontinentalnog pojasa.

Naučna istraživanja u Akrtiku se održavaju kao prilog ruskoj prijavi da se pravno potvrdi spoljna granica epikontinentalnog pojasa. Posle dodatnih istraživanja i odgovarajućih konsultacija sa zemljama susedima, prijava za utvrđivanje spoljne granice epikontinentalnog pojasa Ruske Federacije će biti upućena specijalnoj komisiji UN. O detaljima ekspedicije govori zamenik direktora odeljenja za državnu politiku o blasti geologije i korišćenja rudnog bogatstva ministarstva za prirodne resurse Rusije Darja Vasiljevska.

 
Ekspedicija postavlja kao glavni zadatak izvođenje batimetričkih radova. Tačnije realizuje merenje dubine na mestima, onim regionima gde ćemo tražiti pravo za proširenje spoljne granice epikontinentalnog pojasa. To je Severni Ledeni okean. Ekspedicija je pirlično velika, sračunata na tri meseca.

Rusija je bila prva arktička država koja je 2001. predala prijavu UN za utvrđivanje spoljne granice severnog epikontinentalnog pojasa. Prijava pretpostavlja preciziranje terotorije arktičkog  epikontinentalnog pojasa površine od preko milion kvadratnih kilometara. U tom regionu na dnu Atlantika peterburška ekspedicija je ranije pronašla velike rezerve ruda polimetala, koje sadrže gvožđe, cink i nikl. Sa svoje strane Ministarstvo odbrane je spremno da objavi deo hidrografskih podataka o granicama  epikontinentalnog pojasa Rusije u Arktiku. Kako kažu vojni zvaničnici, postoje neke teritorije koje imaju poseban karakter, i postoje neke maršrute prelaza, ali nema ih tako mnogo. One će ostati tajne.