Bomba za iranskog predsednika

 Iran je ponovo u centru pažnje svetskih medija. Jedni govore o pokušaju ubistva predsednika Irana, drugi - o velikoj ljubavi prema političaru u vidu bačene petarde u njegovu čast.

Prema informacijama tv-kanala „Al-Arabija", do eksplozije je došlo pored mini-autobusa za novinare. Nekoliko ljudi je povređeno. Predsednik nije stradao. Libanski tv-kanal „Fjučer" kaže da je napad na autokolonu Mahmuda Ahmadinedžada u gradu Hamadan potvrdio jedan od saradnika predsedničke administracije. Postoje informacije da je napadač uhapšen.
 

U kancelariji predsednika Irana demantuju sve gore navedeno. Iranska agencija Fars prenosi da je bačena petarda. Taj koji je bacio hteo je da pokaže svoja radosna osećanja zbog dolaska predsednika u Hamadan. Iza toga se nazire pokušaj vlasti da smiri javno mnjenje, smatra ekspert Instituta za međunarodne odnose RAN Andrej Volodin:
 

Pokušaj atentata na predsednika Irana, ako je i bio, jeste negativan socijalan i politički događaj. Zato oni čine sve što je moguće da se smire strasti. Zadatak vlasti jeste da se ne dozvoli komešanje državno-političkog sistema Irana i da se ne uzbuđuje narod. Što se tiče razloga zbog kojih je moglo da dođe do pokušaja atentata na predsednika Irana, možemo samo nagađati o tome.
 

U zemlji postoje uticajne snage, koje nisu saglasne sa politikom Mahmuda Ahmadinedžada. Ne odgovara ovaj režim i predstavnicima biznisa - zemlja živi u uslovima oštrih međunarodnih sankcija, koje izazivaju veliku ekonomsku štetu. Među studentima jačaju raspoloženja za demokratizaciju zemlje. Politička elita je razdvojena. Rečju, nezadovoljstva i nezadovoljnih ima dovoljno. Ovaj pokušaj atentata na Ahmadinedžada nije prvi. U decembru 2005. godine, nekoliko meseci posle njegovog izbora za predsednika, bio je napadnut na putu u provincije Sistan i Beludžistan.
 

Predsednički izbori održani u junu prošle godine su faktički razdvojile zemlju na dva tabora. Iranska opozicija nije priznala pobedu Ahmadinedžada. U zemlji je bio talas jakih protestnih akcija. I samo je Savet čuvara islamske revolucije  koji je priznao rezultate smirio proteste. Ipak teško je govoriti o stabilizaciji političkog režima.