Бомба за иранског председника

 Иран је поново у центру пажње светских медија. Једни говоре о покушају убиства председника Ирана, други - о великој љубави према политичару у виду бачене петарде у његову част.

Према информацијама тв-канала „Ал-Арабија", до експлозије је дошло поред мини-аутобуса за новинаре. Неколико људи је повређено. Председник није страдао. Либански тв-канал „Фјучер" каже да је напад на аутоколону Махмуда Ахмадинеџада у граду Хамадан потврдио један од сарадника председничке администрације. Постоје информације да је нападач ухапшен.
 

У канцеларији председника Ирана демантују све горе наведено. Иранска агенција Фарс преноси да је бачена петарда. Тај који је бацио хтео је да покаже своја радосна осећања због доласка председника у Хамадан. Иза тога се назире покушај власти да смири јавно мњење, сматра експерт Института за међународне односе РАН Андреј Володин:
 

Покушај атентата на председника Ирана, ако је и био, јесте негативан социјалан и политички догађај. Зато они чине све што је могуће да се смире страсти. Задатак власти јесте да се не дозволи комешање државно-политичког система Ирана и да се не узбуђује народ. Што се тиче разлога због којих је могло да дође до покушаја атентата на председника Ирана, можемо само нагађати о томе.
 

У земљи постоје утицајне снаге, које нису сагласне са политиком Махмуда Ахмадинеџада. Не одговара овај режим и представницима бизниса - земља живи у условима оштрих међународних санкција, које изазивају велику економску штету. Међу студентима јачају расположења за демократизацију земље. Политичка елита је раздвојена. Речју, незадовољства и незадовољних има довољно. Овај покушај атентата на Ахмадинеџада није први. У децембру 2005. године, неколико месеци после његовог избора за председника, био је нападнут на путу у провинције Систан и Белуџистан.
 

Председнички избори одржани у јуну прошле године су фактички раздвојиле земљу на два табора. Иранска опозиција није признала победу Ахмадинеџада. У земљи је био талас јаких протестних акција. И само је Савет чувара исламске револуције  који је признао резултате смирио протесте. Ипак тешко је говорити о стабилизацији политичког режима.