Sedam vekova postojanja manastira Krupe u Hrvatskoj

Manastir Krupa u Dalmaciji obeležava sedamsto godina postojanja. Sagrađen je u vreme kralja Milutina 1317. godine i posvećen je Uspenju Presvete Bogorodice čiji praznik se danas slavi. To je najzapadniji pravoslavni manastir na ovim prostorima koji je vekovima okosnica opstanka srbskog naroda.

Temelje manastira Krupe, podno Velebita, postavili su monasi iz manastira Krupe na Vrbasu uz pomoć kralja Milutina. Tokom svoje duge istorije taj manastir često je stradao u raznim najezdama, ali je uvek obnavljan. U njemu su sačuvana vredna duhovna i kulturna svedočanstva.

"Materijalna svedočanstva istorije srbskog pravoslavnog naroda tog kraja, govorim o Bukovici, koja su koncentrisana u riznici manastira govore o jednoj neverovatnoj koncentraciji materijala primenjene umetnosti. To su bogoslužbeni predmeti koji se mogu videti u muzeju u jednoj odaji konaka, u manastiru gde se mogu videti ikone, triptisi, diptisi, putiri", rekao je mr Radovan Pilipović, direktor Arhiva SPC.

Pilipović kaže da manastir ima bogatu staru zbirku štampanih i bogatu zbirku rukopisnih knjiga.

Zapis na svodu manastirske crkve svedoči da je obnavljana u vreme cara Dušana. Kraljevi Milutin, Stefan Dečanski, i Dušan, izdavali su manastiru darovnice u vidu zemljišta za izdržavanje, sto se vidi u turskim fermanima.

Manastir je darivala 1494. godine i mati Angelina, srbska despotica. U mletačko-turskim ratovima manastir je teško stradao. U 19. veku brojne bogoslužbene knjige i druge vrednosti, za manastir je pribavio arhimandrit Gerasim Zelić. U bogatoj riznici cuvaju se 22 turska fermana i mnogo toga još. Veliko stradanje manastir je pretrpeo 1941. i 1995. godine.

"Prisustvo manastira Krupe upravo govori o jednoj ukorenjenosti srbskog naroda da manastir Krupa nije neka slučajnost prisustva srbskog naroda na tolikom zapadu nego jedan stožer", rekao je Radovan Pilipović.

U blizini Krupe u Obrovcu danas živi samo oko hiljadu Srba. Posle "Oluje" taj kraj je opusteo, kaže, Dragan Komazec koji ima imovinu u Žegaru kod Obrovca.

"Prostori na kojima smo živeli su bili pretežno srbska područja nastanjena pravoslavnim stanovništvom i prezimena Komazec, Milić, Zelić, Jovančević su iz tog kraja", kaže Dragan Komazec.

Obnova Krupe počela je 2000. godine pa se u velelepnom manastiru odvija monaški život. Malobrojne Srbe dočekuju arhimandrit Gavrilo i vladika Dalmatinski Fotije.

RTS