Седам векова постојања манастира Крупе у Хрватској
Манастир Крупа у Далмацији обележава седамсто година постојања. Саграђен је у време краља Милутина 1317. године и посвећен је Успењу Пресвете Богородице чији празник се данас слави. То је најзападнији православни манастир на овим просторима који је вековима окосница опстанка србског народа.
Темеље манастира Крупе, подно Велебита, поставили су монаси из манастира Крупе на Врбасу уз помоћ краља Милутина. Током своје дуге историје тај манастир често је страдао у разним најездама, али је увек обнављан. У њему су сачувана вредна духовна и културна сведочанства.
"Материјална сведочанства историје србског православног народа тог краја, говорим о Буковици, која су концентрисана у ризници манастира говоре о једној невероватној концентрацији материјала примењене уметности. То су богослужбени предмети који се могу видети у музеју у једној одаји конака, у манастиру где се могу видети иконе, триптиси, диптиси, путири", рекао је мр Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ.
Пилиповић каже да манастир има богату стару збирку штампаних и богату збирку рукописних књига.
Запис на своду манастирске цркве сведочи да је обнављана у време цара Душана. Краљеви Милутин, Стефан Дечански, и Душан, издавали су манастиру даровнице у виду земљишта за издржавање, сто се види у турским ферманима.
Манастир је даривала 1494. године и мати Ангелина, србска деспотица. У млетачко-турским ратовима манастир је тешко страдао. У 19. веку бројне богослужбене књиге и друге вредности, за манастир је прибавио архимандрит Герасим Зелић. У богатој ризници цувају се 22 турска фермана и много тога још. Велико страдање манастир је претрпео 1941. и 1995. године.
"Присуство манастира Крупе управо говори о једној укорењености србског народа да манастир Крупа није нека случајност присуства србског народа на толиком западу него један стожер", рекао је Радован Пилиповић.
У близини Крупе у Обровцу данас живи само око хиљаду Срба. После "Олује" тај крај је опустео, каже, Драган Комазец који има имовину у Жегару код Обровца.
"Простори на којима смо живели су били претежно србска подручја настањена православним становништвом и презимена Комазец, Милић, Зелић, Јованчевић су из тог краја", каже Драган Комазец.
Обнова Крупе почела је 2000. године па се у велелепном манастиру одвија монашки живот. Малобројне Србе дочекују архимандрит Гаврило и владика Далматински Фотије.
РТС
- Извор
- / vostok.rs
- Повезане теме
- Србија
- православље
- религија
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















