Seks i grad 10. oktobra

Ostavimo li po strani sve brojne razloge pristojnosti koje ovoj povorci oduzimaju svaku opravdanost, više puta pominjanu LGBT diktaturu, dolazimo do teme koja svakim danom postaje sve aktuelnija: jesu li moja prava dovoljno „manjinska“ da bi bila poštovana i šta vlast još može da učini da ih smanji na meru koja bi joj bila potaman da uguši svako drugačije mišljenje i svaki drugačiji odgovor na malopređašnje pitanje?

Takođe se pitam: zašto baka Slavica i poslanici njene skupštine koji su najavili prisustvo seksu u gradu, nisu prisustvovali i prošlogodišnjoj porodičnoj šetnji kojom su promovisane i porodične vrednosti? Kao da manjinska prava nas, koji se zalažemo da se „mama“ i „tata“ ne zamene bezličnom konstrukcijom „jedan od roditelja“, kao i za sve tradicionalne vrednosti porodičnog života u Srbiji, nisu dovoljno afirmisana u famoznoj evropskoj legislativi, pa onda ni naša Skupština i Vlada nemaju stav o tome?!?

Uostalom, ako skupštinska tela budu šetala obnažena beogradskim ulicama, bar će i oni koji do sada to nisu konačno spaziti evropejski vešto skrojeno „carevo novo odelo“. Bilo bi zaista zanimljivo zamisliti kako izgleda nagota skupštinskog tela kada svuče skupocena odela i cipele: ima li ičega ispod najkvalitetnijih engleskih štofova i iznad najmekše kože italijanskih đonova?


Šta mislite kakva će biti naša parada?

Ali ova blaga ironija nije mi dovoljna da u sebi ne vrisnem kao i većina građana Srbije: O čemu vi to pričate, o kakvim pravima, čijim!? A gde su prava onih malobrojnih Srba na Kosovu i Metohiji u čije ime potpisujete sramne rezolucije, ili šta je sa nedavnim događajima u Raškoj oblasti o kojima se bojažljivo, kao da to nije deo teritorije Srbije, izjašnjavate? Da li znate u kakvim se bolnicama leče Srbi, u kakvim dilemama su porodilje pri izboru bolnice u kojoj će da se porode jer su npr. kreveti iz japanskih donacija premali da bi mogle u njih da legnu?! Šta je sa otpuštenim radnicima kojima deca ovih dana kreću u škole, sa nelegalnim privatizacijama koje su ostavile ljude bez osnovnih sredstava za život i osnovnog prava na rad? Koliko je siromašnih u Srbiji, koliko izbeglica čami decenijama u kolektivnim smeštajima bez kupatila, grejanja, vode…? Pita li neko ratne vojne invalide i veterane od čega žive, samohrane roditelje, penzinere… i da ne nabrajam dalje?

Možete li da zamislite „paradu“ svih onih u Srbiji koji su zaista ponosni pa žive kako znaju i umeju, jer ih je sramota da se žale, jer su navikli da trpe i sastavljaju kraj s krajem tako da se i sami pitaju kako su uspeli da prežive prethodni mesec? Za takvu jednu „paradu“ koja bi potekla prestoničkim ulicama ne treba mnogo mašte ni vama na vlasti, ni vama u tzv. opoziciji koji to odavno niste.

I dok su nama sećanja na ulične reke ljudi još sveža, vama su, verujem, zapretena nezarađenim platama, povlasticama, nebrojenim kvadratima stanova, kuća, bazena i isto tako nepobrojanim funkcijama… Nama neće biti teško da ih dodatno osvežimo, i dok se vi počnete prisećati - eto nas u svenarodnoj paradi pred vašim vratima koliko već 10. oktobra.

Možete nas zvati kako god hoćete, ali uskoro dolazimo.

Vreme je za svenarodni protest protiv sistema u Srbiji

Potpisima protiv "parade ponosa"

Elementi ideologije homoseksualizma