Devizni rat: između klatna inflacije i trgovinskih ratova

Igra vodećih svetskih ekonomija u snižavanju krusa sopstvenih valuta sve više se zahuhtava. Izgubivši nadu u skori izlazak iz krize, zemlje pokušavaju samostalno da ubrzaju ovaj proces, čineći svoju robu sve privlačnijom na račun niskog kursa nacionalne valute.
 

Japan je prilično dugo ćutao, posmatrajući kako prvo SAD, a zatim Evropa pokušavaju da nateraju Kinu da započne da jača juan. Ipak zatim je sam Tokio počeo planski da snižava kurs jena. Prošle nedelje Centralna banka zemlje je anulirala kamatnu stopu i proširila mere stimulisanja ekonomije. Tako je jen odmah pojeftinio za 4%. Ali i to nije sve. Sada je vlada Japana izjavila da je spremna da se odluči na nove valutne invervencije, kako bi zadržala rast kursa jena. Sličnu politiku vodi Kolumbija. Brazil je udvostručio porez za strane finansijske investicije. Amerika pokušava da oslabi dolar, uključivši mašinu za štampanje novca. Na kraju je prvo ministar finansija Brazila Gvido Mantega video da se u svetu već vodi devizni rat, a zatim je to konstatovao i direktor MMF Dominik Stros-Kan. Mnogi ulgedni eksperti pozivaju da se odbace lepa određenja i da se stvari nazovu svojim imenima: svet stupa u novu fazu ekonomske krize. Sve što je bilo pre toga, samo je priprema: vodeće ekonomije sveta su napokon priznale da ne žive prema sredstvima, da troše više nego što sakupljaju od poreza. Ali dopustiti pojavu bankrotiranih država nije moguće. Setimo se bar Grčke, koju je od defolta spašavala čitava zona evra. Zato ostaje samo jedan način da se spasemo dugova - novčana emisija, koja će obesceniti postojeće dugove. Ipak inflacija će postati i strašan udarac za čitavu međunarodnu ekonomiju, upozorio je u intervjuu za Glas Rusije direktor Odeljenja za analitičko informisanje agencije RBK Aleksandar Jakovljev:

Sve invervencije na deviznim tržištima od strane Centralne banke dovode na kraju krajeva do uključivanja mašine za štampanje novca i do rasta cenovnog pritiska, ubrzanju zamajca inflacije. Pokušaji da se uveća konkurentna moć svoje robe na svetskim berzama na račun devalvacije, koja se izražavaju u delovanju Centralnih banaka pojedinih zemalja, dovode do gubitaka i u ekonomiji te zemlje, i u svetskoj u celini.

Pa i atraktivnost robe ipak neće biti dugoročna, podseća ekspert:

Sa tačke gledišta globalnog izvoza, valutni ratovi su besmisleni. Zato što u nekakvom dugotrajnom periodu oni dovode do toga da će se uvećavati konkurentnost cena za robu iz jedne zemlje, a iz drugih ne.
 

A ako je to tako, svaka zemlja uvučena u valutni rat, treba da gradi barijere na putu uvozne robe. Drugim rečima da se uključi u trgovinski rat. Ako ispada da će valutni rat dovesti do dve katastrofe odjednom: inflacije i slabljenja međunarodne trgovine. Scenario više nego loš. Zato se najverovatnije može govoriti o tome da aktuelne valutne bitke imaju lokalni karakter i različite zemlje koriste ovaj metod da uplaše jedna drugu. Nije slučajno što je ruski ministar finansija Aleksej Kudrin uverio: pravi valutni ratovi svetu ne prete, mogućnosti manipulacije valutom imaju kratkoročan karakter, znači ne treba misliti da će valutni kurs igrati vodeću ulogu u konkurentnoj borbi raznih država. Drugo je pitanje što aktualna situacija može da postane početak nove krize, znači treba učiniti sve da valutna priča ne dobije razvoj.