Девизни рат: између клатна инфлације и трговинских ратова

Игра водећих светских економија у снижавању круса сопствених валута све више се захухтава. Изгубивши наду у скори излазак из кризе, земље покушавају самостално да убрзају овај процес, чинећи своју робу све привлачнијом на рачун ниског курса националне валуте.
 

Јапан је прилично дуго ћутао, посматрајући како прво САД, а затим Европа покушавају да натерају Кину да започне да јача јуан. Ипак затим је сам Токио почео плански да снижава курс јена. Прошле недеље Централна банка земље је анулирала каматну стопу и проширила мере стимулисања економије. Тако је јен одмах појефтинио за 4%. Али и то није све. Сада је влада Јапана изјавила да је спремна да се одлучи на нове валутне инвервенције, како би задржала раст курса јена. Сличну политику води Колумбија. Бразил је удвостручио порез за стране финансијске инвестиције. Америка покушава да ослаби долар, укључивши машину за штампање новца. На крају је прво министар финансија Бразила Гвидо Мантега видео да се у свету већ води девизни рат, а затим је то констатовао и директор ММФ Доминик Строс-Кан. Многи улгедни експерти позивају да се одбаце лепа одређења и да се ствари назову својим именима: свет ступа у нову фазу економске кризе. Све што је било пре тога, само је припрема: водеће економије света су напокон признале да не живе према средствима, да троше више него што сакупљају од пореза. Али допустити појаву банкротираних држава није могуће. Сетимо се бар Грчке, коју је од дефолта спашавала читава зона евра. Зато остаје само један начин да се спасемо дугова - новчана емисија, која ће обесценити постојеће дугове. Ипак инфлација ће постати и страшан ударац за читаву међународну економију, упозорио је у интервјуу за Глас Русије директор Одељења за аналитичко информисање агенције РБК Александар Јаковљев:

Све инвервенције на девизним тржиштима од стране Централне банке доводе на крају крајева до укључивања машине за штампање новца и до раста ценовног притиска, убрзању замајца инфлације. Покушаји да се увећа конкурентна моћ своје робе на светским берзама на рачун девалвације, која се изражавају у деловању Централних банака појединих земаља, доводе до губитака и у економији те земље, и у светској у целини.

Па и атрактивност робе ипак неће бити дугорочна, подсећа експерт:

Са тачке гледишта глобалног извоза, валутни ратови су бесмислени. Зато што у некаквом дуготрајном периоду они доводе до тога да ће се увећавати конкурентност цена за робу из једне земље, а из других не.
 

А ако је то тако, свака земља увучена у валутни рат, треба да гради баријере на путу увозне робе. Другим речима да се укључи у трговински рат. Ако испада да ће валутни рат довести до две катастрофе одједном: инфлације и слабљења међународне трговине. Сценарио више него лош. Зато се највероватније може говорити о томе да актуелне валутне битке имају локални карактер и различите земље користе овај метод да уплаше једна другу. Није случајно што је руски министар финансија Алексеј Кудрин уверио: прави валутни ратови свету не прете, могућности манипулације валутом имају краткорочан карактер, значи не треба мислити да ће валутни курс играти водећу улогу у конкурентној борби разних држава. Друго је питање што актуална ситуација може да постане почетак нове кризе, значи треба учинити све да валутна прича не добије развој.