Blindirani voz

Danas već skoro zaboravljeno, ali vrlo strašno oružje iz Prvog i Drugog svetskog rata jesu blindirani vozovi. Blidnirani voz je oklopna pokretna železnička kompozicija, koja se sastoji od blindiranog voza, nekoliko blindiranih vagona (blindiranih platformi) s mitraljeskim i topovskim naoružanjem i od dve do četiri zaštitne platforme, a predviđeno je za borbena dejstva u zoni železničke pruge. Njihov glavni zadatak je bilo obezbeđivanje zaštite objekata na velikoj međusobnoj udaljenosti. U tom cilju blindirani voz je pravljen kao modulni, tako da se sastoji od „blindiranih letelica“, koje mogu da deluju autonomno. U trenutku kad je SSSR stupio u Drugi svetski rat, 22. juna 1941. godine, Crvena armija je imala 33 lakih i 14 teških blindiranih vozova. Crvena armija je blindirane vozove koristila u toku celog Drugog otadžbinskog rata. Osim podrške streljačkih jedinica, koje su delovale u zoni železničke pruge, primenjivali su se za napadanje protivničke vojske u zoni važnih železničkih stanica, za zaštitu priobalja i borbu protiv artiljerije. Izuzetno važnu ulogu u zaštiti železničkih stanica od udaraca aviacije protivnika odigrali su zenitni blindirani vozovi naoružani 25-milimetarskim i 37-milimetarskim zenitnim topovima i 12,7-milimetarskim zenitnim mitraljezima DPK. Takođe, poznati su slučajevi kad su sovjetski blindirani vozovi vršili prodor u pozadinu protivnika, tamo iskrcavali desantne jedinice radi osvajanja važnih objekata protivnika i podržavali pešadiju vatrom svojih topova i mitraljeza. Posle rata se na blindirane vozove polako skoro zaboravilo, ali se potreba za ovom vrstom oružja ponovo pojavila s porastom napetosti u sovjetsko-kineskim odnosima 60-ih godina prošlog veka. Upravo blindirani vozovi je trebalo da obezbede zaštitu otvorenih železničkih komunikacija na većim rastojanjima duž sovjetsko-kineske granice. Još kasnije, reinkarnaciju ideje blindiranih vozova predstavljalo je lociranje na mobilnim železničkim platformama sovjetskih nuklearnih balističkih raketa. Ovi vozovi su izazivali posebnu zabrinutost u NATO, pošto su stalno kružili po velikoj teritoriji i praktično nije bilo moguće pratiti njihovo kretanje, čak ni sa satelita-špijuna. Ali, to je već potpuno druga priča.