RT: „Gubljenje vremena i resursa“: Norveški istraživači pozivaju protiv čišćenja mora od plutajućeg plastičnog otpada
Čišćenje plutajuće plastike iz mora je „izgubljeni slučaj“ i pokušaj njenog uklanjanja zapravo može doneti više štete nego koristi, sugeriše se u novom istraživanju. Umesto toga, napori za čišćenje trebali bi se usredsrediti na smeće izbačeno na obalu.
"Otpad u moru je izgubljen slučaj, nema smisla da se to čisti", saopštio je tim u nedavno objavljenom istraživačkom radu.
Raznovrsna plastika koja pluta morem previše je rasuta da bi se lako uklonila, tvrde istraživači. Pokušaj izvlačenja ne samo da je neproporcionalno skup i dugotrajan, već može doneti više štete nego koristi. Stavljanjem velikih mreža uloviće se „previše ribe i divljih životinja u poređenju sa količinom smeća“, navodi se u radu.
„Pored toga, smeće se često nalazi gde je morski život i organski materijali koji su važni za ekosisteme i životinje koje tamo žive. U najgorem slučaju rizikujemo da nanesemo više štete nego koristi ako budemo lovili mrežama po područjima“, rekao je vodeći autor istraživačkog rada Janik Falk-Anderson za NRK.
Umesto da gube vreme i resurse na čišćenju otvorenog mora, ljudi bi se trebali usredsrediti na ručno sakupljanje smeća izbačenog na obalu, što je daleko nežnija i efikasnija metoda.
„Eto, kupite jednu po jednu stvar", objasnio je Falk-Andersson.
Istraživanje je pohvalio norveški ministar za klimu i životnu sredinu Svenung Rotevatn, koji je istovremeno opisao zagađenje plastikom kao brzo eskalirajući problem koji se mora rešiti širokim međunarodnim naporima.
„Veoma je dobro što se kritični naglasak usmeri na čišćenje plastike u moru. Dugo smo isticali da čišćenje u morskim područjima započinje na pogrešnom kraju i da postoji rizik od narušavanja života u moru prilikom vađenja plastike“, rekao je Rotevatn za NRK.
Tokom poslednjih godina, zagađenje plastikom postalo je jedan od glavnih ekoloških problema, s tim što količina otpada koji pluta po okeanima raste alarmantnom brzinom. Prema različitim procenama, oko 15 tona plastike dopse u mora planete svakog minuta.
Osim što zakrčuje vodene puteve i formira čitava plutajuća ostrva, poput ozloglašenog Velikog pacifičkog smeća, plastika predstavlja veliku opasnost za divlje životinje. Životinje se zapliću u plastičnom smeću, guše se u njima, te im se zapuši stomak toliko da postanu nesposobni da konzumiraju i svare pravu hranu. Male čestice plastike, takozvana mikroplastika, akumuliraju se u telima i tkivima različitih organizama i na kraju se vraćaju pošiljaocu - ljudima - u morsku hranu koju konzumiramo.
Izvor: Vostok / RT
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Reuters / Luc Gnago / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
