РТ: „Губљење времена и ресурса“: Норвешки истраживачи позивају против чишћења мора од плутајућег пластичног отпада
Чишћење плутајуће пластике из мора је „изгубљени случај“ и покушај њеног уклањања заправо може донети више штете него користи, сугерише се у новом истраживању. Уместо тога, напори за чишћење требали би се усредсредити на смеће избачено на обалу.
"Отпад у мору је изгубљен случај, нема смисла да се то чисти", саопштио је тим у недавно објављеном истраживачком раду.
Разноврсна пластика која плута морем превише је расута да би се лако уклонила, тврде истраживачи. Покушај извлачења не само да је непропорционално скуп и дуготрајан, већ може донети више штете него користи. Стављањем великих мрежа уловиће се „превише рибе и дивљих животиња у поређењу са количином смећа“, наводи се у раду.
„Поред тога, смеће се често налази где је морски живот и органски материјали који су важни за екосистеме и животиње које тамо живе. У најгорем случају ризикујемо да нанесемо више штете него користи ако будемо ловили мрежама по подручјима“, рекао је водећи аутор истраживачког рада Јаник Фалк-Андерсон за НРК.
Уместо да губе време и ресурсе на чишћењу отвореног мора, људи би се требали усредсредити на ручно сакупљање смећа избаченог на обалу, што је далеко нежнија и ефикаснија метода.
„Ето, купите једну по једну ствар", објаснио је Фалк-Андерссон.
Истраживање је похвалио норвешки министар за климу и животну средину Свенунг Ротеватн, који је истовремено описао загађење пластиком као брзо ескалирајући проблем који се мора решити широким међународним напорима.
„Веома је добро што се критични нагласак усмери на чишћење пластике у мору. Дуго смо истицали да чишћење у морским подручјима започиње на погрешном крају и да постоји ризик од нарушавања живота у мору приликом вађења пластике“, рекао је Ротеватн за НРК.
Током последњих година, загађење пластиком постало је један од главних еколошких проблема, с тим што количина отпада који плута по океанима расте алармантном брзином. Према различитим проценама, око 15 тона пластике допсе у мора планете сваког минута.
Осим што закрчује водене путеве и формира читава плутајућа острва, попут озлоглашеног Великог пацифичког смећа, пластика представља велику опасност за дивље животиње. Животиње се заплићу у пластичном смећу, гуше се у њима, те им се запуши стомак толико да постану неспособни да конзумирају и сваре праву храну. Мале честице пластике, такозвана микропластика, акумулирају се у телима и ткивима различитих организама и на крају се враћају пошиљаоцу - људима - у морску храну коју конзумирамо.
Извор: Восток / РТ
- Извор
- Танјуг
- фото: © Reuters / Luc Gnago / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
