Nove i stare stranice Lisabona

19. novembra u Lisabonu je otvoren dvodnevni samit NATO-a. Na njemu treba da bude usvojena nova strateška koncepcija alijanse, razmotreni problemi formiranja sistema PRO u Evropi, kao i označene perspektive okončanja misije snaga međunarodne koalicije u Avganistanu. Ova i druga pitanja će biti odražena i u dnevnom redu zasedanja Saveta Rusija-NATO 20. novembra. U radu Saveta će učestvovati predsednik Dmitrij Medvedev.
 

Uoči lisabonskog sastanka iz usta niza lidera NATO-a sa zavidnom upornošću čule su se reči o okretanju novog lista u odnosima sa Moskvom, o startu uzajamne saradnje i druge slične metafore. Ruska strana je, moramo priznati, i ranije imala prilike da čuje nešto slično. Samo nisu uvek iza ovih reči sledila praktična dela. Ovog puta izgleda u briselskom štabu NATO-a i u vašingtonskoj rezidenciji starijeg saveznika u alijansi ozbiljno nameravaju da ispune uveravanja u partnerstvo konkretnim sadržajem.
 

U krajnjoj liniji, generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen već je dao aktuelnom samitu titulu jednog od najvažnijih u čitavoj istoriji glavnog vojnog bloka planete. Po njegovim rečima, alijansa će usvajanjem nove strateške koncepcije postati efikasnija, delovaće zajedno sa partnerima, a među njima se podrazumeva i Rusija, po čitavom svetu. A zamenik državnog sekretara SAD za pitanja Evrope i Evroazije Filip Gordon istakao je u Vašingtonu da je sada došlo vreme da se saradnja NATO-a sa Rusijom izvede u kvalitativno novu fazu. U čemu će se sastojati taj novi kvalitet?
 

Po mišljenju francuskog lista Mond, glavna novost samita može da bude proglašenje stvaranja protivraketnog štita zajedno sa Rusijom. Između ostalog, kako je priznao za list sam Rasmusen, on ne očekuje tim povodom od Rusije jednoznačni odgovor. Suzdržanost Moskve potvrdio je i zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Pavel Zlotarev:
 

SAD, u skladu sa onim dokumentima koje su usvojile ove godine, planiraju da stvore faktički ne sistem evropske PRO, već sistem protivraketne odbrane NATO-a. Pri tome one se pozivaju na 5. tačku Vašingtonskog sporazuma, koja predviđa obveze u kolektivnoj odbrani. A saradnju sa Rusijom vidi samo u pogledu mogućeg korišćenja naših radiolokacionih stanica. Prirodno, nama to ne odgovara previše.
 

Osim toga, kako je istakao uoči samita stalni predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin, neje jasno pitanje o centru donošenja odluka u slučaju formiranja zajedničke PRO. Za sada ni Rusija, ni zemlje NATO-a nisu spremne da pruže jedne drugima pravo upravljanja svojim sistemima.
 

Što se tiče zajedničkih perspektiva uzajamnog partnerstva, prilično kardinalni prilaz saradnji sa alijansom predložio je u razgovoru za Glas Rusije poznati vojni ekspert, profesor Instituta za politčke i vojne analize Anatolij Ciganok:
 

Sasvim dopuštam da će na samitu, moguće, prvi put biti izrečena misao o formiranju evroarmije. Rusiji je u svakom slučaju potrebno da sarađuje sa NATO-om, pošto je ovaj sistem, uglavnom zastareo. Neophodno je sarađivati sa evropskom armijom.
 

Evroarmija je, jasno, stvar budućosti. Danas se prioriteti vojne saradnje Rusije sa Zapadom diktiraju nasušnim pretnjama. I ovde, po rečima Dmitrija Rogozina, u Lisabonu se očekuje između ostalog usvajanje proširenog sporazuma o kopnenom tranzitu tereta za snage NATO-a u Avganistanu preko teritorije Rusije, uključujući obratni tranzit. Već je postignut dogovor o isporukama ruskih helikoptera avgainstanskoj armiji. A što je najvažnije, kako je podvukao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u članku povodom samita u ruskim medijima, NATO treba nedvosmisleno da se odredi u svom odnosu sa Rusijom i da ukloni dvojnost. Tačnije, konačno da okrene stare, požutele stranice svoje biografije iz doba hladnog rata.