Нове и старе странице Лисабона

19. новембра у Лисабону је отворен дводневни самит НАТО-а. На њему треба да буде усвојена нова стратешка концепција алијансе, размотрени проблеми формирања система ПРО у Европи, као и означене перспективе окончања мисије снага међународне коалиције у Авганистану. Ова и друга питања ће бити одражена и у дневном реду заседања Савета Русија-НАТО 20. новембра. У раду Савета ће учествовати председник Дмитриј Медведев.
 

Уочи лисабонског састанка из уста низа лидера НАТО-а са завидном упорношћу чуле су се речи о окретању новог листа у односима са Москвом, о старту узајамне сарадње и друге сличне метафоре. Руска страна је, морамо признати, и раније имала прилике да чује нешто слично. Само нису увек иза ових речи следила практична дела. Овог пута изгледа у бриселском штабу НАТО-а и у вашингтонској резиденцији старијег савезника у алијанси озбиљно намеравају да испуне уверавања у партнерство конкретним садржајем.
 

У крајњој линији, генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен већ је дао актуелном самиту титулу једног од најважнијих у читавој историји главног војног блока планете. По његовим речима, алијанса ће усвајањем нове стратешке концепције постати ефикаснија, деловаће заједно са партнерима, а међу њима се подразумева и Русија, по читавом свету. А заменик државног секретара САД за питања Европе и Евроазије Филип Гордон истакао је у Вашингтону да је сада дошло време да се сарадња НАТО-а са Русијом изведе у квалитативно нову фазу. У чему ће се састојати тај нови квалитет?
 

По мишљењу француског листа Монд, главна новост самита може да буде проглашење стварања противракетног штита заједно са Русијом. Између осталог, како је признао за лист сам Расмусен, он не очекује тим поводом од Русије једнозначни одговор. Суздржаност Москве потврдио је и заменик директора Института за САД и Канаду Павел Злотарев:
 

САД, у складу са оним документима које су усвојиле ове године, планирају да створе фактички не систем европске ПРО, већ систем противракетне одбране НАТО-а. При томе оне се позивају на 5. тачку Вашингтонског споразума, која предвиђа обвезе у колективној одбрани. А сарадњу са Русијом види само у погледу могућег коришћења наших радиолокационих станица. Природно, нама то не одговара превише.
 

Осим тога, како је истакао уочи самита стални представник Русије у НАТО-у Дмитриј Рогозин, неје јасно питање о центру доношења одлука у случају формирања заједничке ПРО. За сада ни Русија, ни земље НАТО-а нису спремне да пруже једне другима право управљања својим системима.
 

Што се тиче заједничких перспектива узајамног партнерства, прилично кардинални прилаз сарадњи са алијансом предложио је у разговору за Глас Русије познати војни експерт, професор Института за политчке и војне анализе Анатолиј Циганок:
 

Сасвим допуштам да ће на самиту, могуће, први пут бити изречена мисао о формирању евроармије. Русији је у сваком случају потребно да сарађује са НАТО-ом, пошто је овај систем, углавном застарео. Неопходно је сарађивати са европском армијом.
 

Евроармија је, јасно, ствар будућости. Данас се приоритети војне сарадње Русије са Западом диктирају насушним претњама. И овде, по речима Дмитрија Рогозина, у Лисабону се очекује између осталог усвајање проширеног споразума о копненом транзиту терета за снаге НАТО-а у Авганистану преко територије Русије, укључујући обратни транзит. Већ је постигнут договор о испорукама руских хеликоптера авгаинстанској армији. А што је најважније, како је подвукао шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у чланку поводом самита у руским медијима, НАТО треба недвосмислено да се одреди у свом односу са Русијом и да уклони двојност. Тачније, коначно да окрене старе, пожутеле странице своје биографије из доба хладног рата.